Иако то значи да се трећина грађана и даље осећа финансијски угрожено, Србија је у последњих десет година готово преполовила стопу субјективног сиромаштва – са 64,6 одсто у 2014. на 34 одсто у 2024. години, што је међу најбољим резултатима у Европи, показује анализа Ивана Николића, научног сарадника Економског института у Београду, објављена у најновијем издању Макроекономских анализа и трендова (МАТ).

Стопа субјективног сиромаштва је статистички показатељ који мери како појединци перципирају властиту финансијску и материјалну ситуацију, а израчунава се из анкета и статистичких података о приходима и животном стандарду у свим чланицама ЕУ, ЕФТА-е, као и земљама кандидатима за чланство.

- Методолошки, индикатор субјективног сиромаштва је развијен са идејом да допуни добро познате и традиционалне показатеље сиромаштва, као што су: ризик од сиромаштва, озбиљна материјална и друштвена депривација, број људи који живе у квази-домаћинствима без запослених, и слично. Субјективно сиромаштво је концепт развијен на основу годишње варијабле из ЕУ-СИЛЦ13 истраживања ‘Способност да се састави крај са крајем’ - наводи Николић.

За разлику од мере релативног сиромаштва, индикатора стопе ризика од сиромаштва (који се израчунава на основу рангирања прихода домаћинстава на националном нивоу), циљ субјективног сиромаштва је да процени перцепцију испитаника о потешкоћама са којима се њихово домаћинство суочава у састављању краја с крајем.

Грчка у врху, Србија на 30. месту

Међу европским земљама, Грчка је лане имала далеко највишу стопу људи који себе субјективно доживљавају као сиромашне – 66 одсто. На другом крају лествице, најниже стопе забележене су у Немачкој и Холандији (по 7,3 одсто). За целу ЕУ просек је 17,4 одсто, док је у 20 земаља еврозоне просек незнатно виши – 17,6 одсто.

На лествици 35 земаља Србија је заузела 30. место, са 34 одсто људи који мисле да су сиромашни. Поред Грчке, Бугарска је још једна земља ЕУ чије становништво и даље субјективно себе доживљава као сиромашније од Србије.

- У претходној деценији, од 2014. стопа субјективног сиромаштва у Србији је готово преполовљена (редукована је за 30,6 процентних поена). То је уз Хрватску, Мађарску, Летонију и Бугарску најбољи резултат у европским оквирима. Занимљиво да се динамички посматрано субјективно сиромаштво у Србији редукује у дугом року сличним интензитетом као у Бугарској - указује Иван Николић у анализи МАТ-а.

Како наводи, у неку руку је то и очекивано, с обзиром на то да су ове две земље упоредиве и по кретању просечних зарада.

Када се посматрају различите старосне групе у ЕУ, у 2024. години стопа субјективног сиромаштва била је највиша међу млађима од 18 година и износила је 20 одсто. Међу особама у доби од 18 до 64 године њих 17,3 одсто се сматрало сиромашнима, док је то био случај код 14,9 одсто људи старијих од 65 година.

У Србији је тај однос сасвим другачији. Најнижа стопа субјективног сиромаштва од 31,5 одсто регистрована је у најмлађој популацији (млађима од 18 година). У старосној групи старијој од 65 година она износи 38,7 одсто, док је између њих радно активно становништво од 18-64 године где се тачно трећина сматра сиромашнима.

- На брзи пад субјективног сиромаштва у Србији утицала је комбинација снажног раста расположивог дохотка (знатно бржи номинални раст плата и пензија од инфлације), смањења незапослености и издашне државне помоћи током пандемије. Србија је имала континуиран економски раст у посматраном периоду, уз рекордна страна директна улагања. Ово је стварало нова радна места, повећавало пореске приходе државе и подстицало потрошњу. Иако Србија није чланица ЕУ, ови механизми су деловали синергијски и омогућили су брже побољшање перцепције економске добробити код грађана него што је то био случај у многим другим земљама - оцењује Николић.

Аутор анализе закључује да нема сумње да је Србија претходних година забележила изузетан напредак по овом питању, али да „субјективно сиромаштво“ од 34 одсто и даље показује да трећина становништва перципира своју финансијску ситуацију као тешку, што је истовремено и императив за наставак одговорне, координисане и ефикасне економске политике усмерене на даље подизање животног стандарда грађана.

Извор: Biznis.rs