У првој одлуци ЕУ је додала две особе и три правна лица на листу ентитета према којима се примењују рестриктивне мере. Са овом одлуком усагласили су се Албанија, БиХ, Исланд, Лихтенштајн, Црна Гора, Сверна Македонија, Норвешка и Украјина.
Савет Европске уније усвојио је одлуку о рестриктивним мерама у вези са деловањем које подрива или угрожава територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине.
Савет је на листу лица, ентитета и субјеката обухваћених рестриктивним мерама додао још 22 особе и 42 правна ентитета, одговорна за активности које подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине.
Поред тога, овом одлуком уведен је додатни критеријум за уврштавање физичких или правних лица, ентитета или субјеката на листу.
Албанија, БиХ, Исланд, Лихтенштајн, Молдавија, Северна Македонија, Норвешка и Украјина усагласили су се са одлуком ЕУ.
Одлука 2025/2040. уводи даље рестриктивне мере због улоге Белорусије у руској агресији на Украјину. Одлука шири листу производа и технологија које би могле допринети војним и технолошким капацитетима Белорусије, развоју њеног одбрамбеног и безбедносног сектора. Такође се проширује листа робе чији је извоз ограничен, а која би могла помоћи повећању белоруских индустријских капацитета, наводи ЕУ.
Одлуком се додатно ограничава пружање одређених врста софтвера Белорусији, њеној влади, јавним телима, државним корпорацијама, агенцијама, као и физичким и правним лицима која делују у њихово име, као и пружање услуга које доприносе технолошком унапређењу Белорусије, посебно у банкарском и финансијском сектору.
Да би се омогућила несметана хуманитарна и основна економска активност, уведени су изузеци за извоз, продају, испоруку, трансфер или транспорт фармацеутских, медицинских, пољопривредних и прехрамбених производа, активности потребне за приступ судским, управним или арбитражним поступцима у државама чланицама ЕУ и спровођење и признавање судских пресуда и арбитражних одлука донетих у државама чланицама.
Са овом одлуком усаглашавају се и Албанија, БиХ, Исланд, Лихтенштајн, Црна Гора, Северна Македонија, Норвешка и Украјина.
Одлука Савета 2025/2032 уводи нове, проширене рестриктивне мере због руских активности које дестабилизују ситуацију у Украјини. Мере су усмерене пре свега на енергетски сектор, финансијски систем, војно-индустријске капацитете, као и на руску дипломатску мрежу у ЕУ.
Одлука уводи неколико кључних забрана: потпуну забрану увоза руског течног природног гаса (ЛНГ) у ЕУ, потпуну забрану трансакција са компанијама Росњефт и Газпромњефт у вези са увозом нафте и гаса у ЕУ, проширење забране на одређене варијанте течног нафтног гаса.
Циљ је максимално ограничити приходе Русије од енергије, који финансирају рат против Украјине.
Први пут се уводи и мера усмерена директно на руску дипломатију: руске дипломате морају унапред обавестити државу чланицу ЕУ кроз коју пролазе, уколико путују изван земље у којој су акредитовани, државе чланице могу тражити посебну претходну дозволу за улазак руских дипломата, чак и ако они користе визу или боравишну дозволу друге чланице.
Са овом одлуком усагласили су се Албанија, БиХ, Исланд, Лихтенштајн, Црна Гора, Сверна Македонија, Норвешка и Украјина.
Прочитајте ОВДЕ о “косовском дијалогу” и проблемима ЕУ
Извор: Н1
