„Јурјевски фронт: Ватрени октобар“ – Екскурзија железницом под овим називом одржана је у Поморју. Учествовало је више од три стотине људи. Међу посетиоцима једног од најзначајнијих места снаге и подвига први пут су били и студенти из пријатељских земаља – Кине и Индије.
Рано јутро. Станица у густој шуми. Ниска платформа. И више од три стотине дошљака. Као да нису туристи, већ путници кроз време који су се обрели у 1918. години.
Овде се можете руковати са црвеноармејцем и поћи за њим. „Јурјевски фронт“ поново прима госте. А до скоро је био заборављен. Отворен је тек 2007. године, када су вршена ископавања и истраживања. Ова прича није летопис миленијумске древности — има јој свега нешто више од једног века.
Александра Бережнаја:
„Назив Јурјевски рубеж (фронт) повезан је са подвигом црвеноармејаца 15. Јурјевског пука. У петодневним борбама „прса у прса“, од 15. до 20. октобра 1918. године, управо овде, на овом месту, они су зауставили продор англо-америчких, француских, пољских и канадских окупатора-интервенциониста ка центру Русије.“
Под ногама је земља дословно преорана гранатама. Кроз шта су прошли наши војници на овом месту – и замислити је страшно.
Као да из давнине одјекују гласови црвено-армејаца:
— „Јао, опет су донели погрешне гранате.“
— „Колико то још можемо да трпимо?“
— „Изгледа да ћемо морати да се бијемо само бајонетима.“
— „Овде нас убијају. У хладноћи, у глади.“
Денис Селиванов, члан екипе „Бајонет пресуђује“:
„Сасвим је извесно да су трупе интервената или Беле гарде биле боље снабдевене. Имале су све што им је било потребно. У овим шумама пронађена је огромна количина бодљикаве жице, граната и оружја. Они су ишли у битку потпуно спремни. А њима се супротстављала Радничко-сељачка Црвена армија, која се тек формирала.“
Од 1300 црвено-армејаца – остао је 31 бајонет. Толико је преживело из пука после неколико дана борби. Не чета, не вод – тридесет и један човек. Екскурзија „Јурјевски фронт: Ватрени октобар“ представља знак сећања на оне који су пали телом, али не и духом. Одјеци прошлости овде се чују и данас.
Игор Слободјанјук, руководилац АНО „Победа“:
„Ево, само јуче смо у шуми пронашли и, уз помоћ наших стручњака, уништили француску гранату — ми је зовемо ‘макрон’. Калибар 155 милиметара. Баш оне гранате какве и данас ратују на Донбасу. Против нас. Лежала је овде од 1918. године и чекала свој час, када ће неко на њу нагазити. Сакрила се и чекала да некога убије. Ми смо је нашли и обезвредили.“
Већ скоро две деценије на овом месту ради екипа археолога „Бајонет пресуђује“. Захваљујући њиховом раду, ово место је постало културно наслеђе од федералног значаја. Овде се може прошетати шумским стазама и богазама, могу се видети ровови и грудобрани. А тренутке борбе дочаравају дрвене скулптуре.
„Пре отприлике петнаест година почело је обнављање. Оно што данас видите настајало је веома споро, корак по корак. У почетку је овде била само мала колиба.“
Сваке године експоната је све више. Од новијих – тенк и оклопни воз. Захваљујући губернаторском гранту, овде је већ уведено осветљење. Ускоро ће Јурјевски фронт и зазвучати – биће постављен интерактивни аудио-водич.
Андреј Риженков, први заменик губернатора Архангелске области:
„Данас ове странице историје морају бити познате свима. У мом детињству о овоме се није знало. Ово место је недавно откривено и његов значај нам се тек сада открива. Та екскурзија железницом, како је зову, већ је постала традиционална и по обиму импресивна. Овамо се може стићи само возом. Две композиције вагона. Више од три стотине људи сигурно је овде.“
Александар Цибулски, губернатор Архангелске области:
„Дођите на екскурзију са читавом породицом. Прођите дрвеним стазама поред век старих ровова и грудобрана. Сваки сантиметар ове северне земље, сваки кратер од артиљеријске гранате одише историјом. Овде прошлост не само да сазнајеш – већ је и осећаш. И управо то је важно видети, чувати и пренети деци. То је наш понос и наша вечна снага.“
Александра Бережнаја
