Начелник генералштаба француске војске генерал Фабијен Мандон дао је велико убрзање том напору у уторак када је изјавио на конгресу градоначелника Француске да је потребно да земља поврати „своју снагу духа да прихвати да поднесе бол да би се заштитило оно што јесмо“ и да буде спремна да „прихвати да губи своју децу“.
Изјава је изазвала прави земљотрес у јавној расправи и на информативним каналима телевизија. Политичке странке које су у опозицији оптужиле су председника Емануела Макрона да припрема рат против Русије.
- Један начелник генералштаба не треба да каже то - саопштила је парламентарна група Непокорена Француска (ЛФИ), која припада радикалној левици.
Фабијен Русел из комунистичке партије питао се зар није довољно 51.000 споменика мртвима у француским општинама.
- Да, националној одбрани, али не говору о одласку у рат - рекао је Русел.
Луи Алио из екстремнодесничарског Националног окупљања рекао је да треба бити спреман да умреш за своју земљу, али с друге стране да је потребно да рат који се води буде праведан, или да „показује да је сам опстанак нације у питању“.
- Не верујем да има много Француза који су спремни да иду да умру за Украјину - додао је он.
Од почетка руске инвазије на Украјину француске власти, по угледу на друге европске владе, понављају дискурс којим настоје да становништво схвати да је реч о растућој нестабилности изазваној амбицијама Москве и променљивим ставовима америчког савезника.
Француска треба да се „припреми за претпоставку великог ангажовања високог интензитета у суседству Европе око 2027-2030, паралелно са огромним повећањем хибридних напада на њену територију“, пише Национална стратешка ревија за 2025. годину, која служи као мапа пута властима.
Власти покушавају и да повећају капацитет друштва за превазилажење могуће кризе.
Влада је данас објавила упутство "наспрам ризика“ скупљајући савете о томе како реаговати на велики спектар претњи, од поплава до сајбер напада или ратова.
Али иако 64 одсто Француза страхује да ће се војни сукоб проширити до Француске, према анкети коју је у марту ове године спровела група Елабе, велики број њих се и даље осећа удаљено од рата.
- Због тога што је Француска била поприште борби током два светска рата, чији трагови су и сад видљиви, треба схватити да Французи и даље сматрају да рат значи јасну инвазију на територију - рекла је истражитељка Бенедикт Шерон која је у јануару објавила дело под насловом "Да ли треба поново увести војну обавезу у Француској“.
Она је рекла да су изјаве генерала Мандона дате у контексту „јаког отпора према политичким властима“ и додала да Французи тешко прихватају идеју да се масовно ангажују снаге и плати цена са мртвима и рањенима, као и економска цена за нешто што није заштита територије од инвазије.
- Када је реч о перцепцији да постоји нуклеарно одвраћање, то је кратковид став - рекла је Елоиз Фаје, истражитељка у француском институту за међународне односе (ИФРИ).
- Нуклеарно одвраћање не може да нас заштити од свих претњи, оно није замишљено са тим циљем, без обзира шта о томе мисли становништво. Отпорност и конвенционалне оружане снаге су дакле такође неопходне - рекла је она.
Она је навела као пример да нуклеарно одвраћање неће спречити упад дронова на територију, дела саботаже или дезинформација, што су све акције у спектру хибридног деловања.
- Али те хибридне акције нису оно што Французи перципирају, погрешно или исправно, као ‘прави рат - рекла је Шерон. ; Хибридно деловање изазива поремећаје који се не сматрају сувише великим и нису такви да би се због њих прихватила ограничења као што би донела мобилизација Француза, додала је она.
Извор: Бета
