Усвојен је лекс специјалис који омогућава рушење комплекса Генералштаба у центру Београда. Закон је донет по хитном поступку, са 133 гласова за, упркос оштром противљењу стручне јавности, студената и представника опозиције. Биће ту и некакав музеј, којим ће се ваљда обезбедити патриотски ефекат. Свима је ваљда јасно да је одлука о томе да се комплекс поклони америчком инвеститору - његова и само његова. На крају, он је на недавном скупу напредњака јасно рекао да је "бог и батина" и да сви у странци имају да га слушају, јер су без њега нико и ништа. А, да, он је ако нисте знали, Александар Вучић.
Студенти у блокади Београдског универзитета протестовали су испред Јавног тужилаштва за организовани криминал у Устаничкој улици, како би поново указали властима у Србији да неће одустати од одбране Генералштаба. Они су предали писмо упозорења специјалном тужиоцу Ненадићу, који је на овом случају. У моћној војсци Србије је вољно. Добар професионалац, официр који је оперативно сасвим солидно обучен за посао који га чека. Тако се говорило о Мојсиловићу. Упркос свему томе, десило му се оно што се деси свима који се уздају у Вучића - лишен је стварне моћи, достојанства и постао је јавна марионета председника. Тачније, Вучић је до сада
пребрајао пушке, шлемове, хеликоптере и војне авионе, а он клима главом. То је само рекламни прилог за дневнике, али такви призори нису уверљиви нити озбиљни. И ту већ почиње озбиљна, и прилично опасна игра, унутар система.
Локација на којој је изграђена зграда Генералштаба, како је већина Београђана и грађана Србије зна, није случајно изабрана и у њој има много симболике. Она се "наслања" на касарну чувеног 7. пука војске Краљевине Србије, која је учествовала у једној од најкрвавијих али и најважнијих битака - освајању Кајмакчалана, што је био први ослобођени део тадашње Краљевине Србије после окукпације 1915. године. Тужно је посматрати високе официре и њихово понизно статирање уз политичаре, који нису сигурни да ли се поздрав застави обавља десном или левом руком. Лош пример официрима који још држе до остатака свог достојанства. Већина генерала је ћутке пристала на руинирање српске војске и њеног угледа.
Режим је нотирао под сигурно поданичку вредност понизног генералског кора, у коме је већина, нажалост, вернија екипи на власти него својим војницима. И, шта сада, велики генерале? Коцкарница, хотел... Ружно је када официри почну да служе политици. Милан Мојсиловић је генерал и кад га чујете да употребљава политичке флоскуле док говори, јасно вам је да је маст отисла у пропаст. Али, председник Србије Александар Вучић је убеђен да народ у оваквим напетим ситуацијама, за промену треба да слуша генерале који на телевизијама објашњавају шта је заправо био његов генијални план пре 13 година.
Него, узмите поново у руке "Доживљаје доброг војника Јозефа Швејка", ту је засвагда компромитован официрски позив.
Директно.рс
