Према саопштењу које је Европски савет објавио 22. новембра, лидери су поздравили напоре САД да успоставе мир у Украјини, али су изразили забринутост због кључних елемената нацрта.
Нагласили су да се „границе не смеју мењати силом“ и одбацили предложена ограничења војних капацитета Украјине, упозоравајући да би таква ограничења учинила земљу рањивом на будућу агресију.
Заједничко саопштење потписали су председник Европског савета Антонио Коста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и шефови влада Канаде, Финске, Француске, Ирске, Италије, Јапана, Холандије, Шпаније, Уједињеног Краљевства, Немачке и Норвешке.
„Сматрамо да је нацрт плана основа која ће захтевати даљи рад. Спремни смо да се укључимо у тај рад како бисмо осигурали одрживи мир у будућности“, наводи се у саопштењу.
Лидери су такође нагласили да све одредбе које се тичу ЕУ или НАТО морају да одобре државе чланице тих организација, а не да о њима једнострано одлучују САД, Русија или Украјина.
Мировна иницијатива, како је први објавио Аксиос, наводи услове који укључују формално признање руске контроле над деловима Доњецке и Луганске области, ограничења војне снаге Украјине и уклањање оружја дугог домета. Заузврат, Украјини и ЕУ би биле понуђене дугорочне безбедносне гаранције.
Сједињене Државе су наводно позвале Кијев да прихвати план до 27. новембра. Према писању Волстрит журнала, Вашингтон је упозорио да би непоштовање плана могло довести до обуставе војне и обавештајне подршке Украјини.
Иако је план добио подршку Трампове администрације, изазвао је критике Украјине, Европске уније и чланова америчког Конгреса. Како су приметили вишеструки аналитичари које цитира WSJ, предлог би могао ефикасно легализовати руску окупацију и ослабити способност Украјине да се брани.
Западни медији су такође известили о неправилностима у језику нацрта, сугеришући да су неки одломци можда првобитно написани на руском – што покреће даља питања о ауторству и намери која стоји иза документа.
У својој изјави, лидери ЕУ и Г20 поновили су своју посвећеност суверенитету Украјине и континуираној координацији са Кијевом и Вашингтоном.
„Користимо ову прилику да потврдимо снагу наше непоколебљиве подршке Украјини. Наставићемо блиску координацију са Украјином и Сједињеним Државама у наредним данима“, наводи се у заједничкој декларацији.
Раније су европски званичници осудили изјаве Трамповог изасланика Стива Виткофа о замрзнутој руској имовини, а један политичар ЕУ, кога је цитирао Политико, рекао је да Виткоф „треба да посети психијатра“. Негативна реакција уследила је након извештаја да су САД предложиле коришћење средстава која држи ЕУ, што је изазвало упозорења Брисела да Вашингтон „нема моћ да одмрзне имовину која се држи у Европи“.
Европске државе инсистирају на исправљању најмање четири одредбе америчког мировног плана за Украјину. Ово је известио немачки лист Билд.
Према Билду, Европљани нису задовољни тачком о могућој подели украјинских територија. Такође, противе се смањењу украјинске војске, која је већ бројчано инфериорна у односу на руску. Посебно се наглашава да безбедносне гаранције за Украјину морају бити реалне, јер земље ЕУ не верују да Русија „никада више неће напасти“ Украјину.
Још једно питање које изазива забринутост је будућност замрзнуте руске имовине. Европске земље сматрају да руски председник не би требало да има финансијску корист од њих.
Тако, Европа наглашава потребу за значајном ревизијом кључних елемената плана за гарантовање безбедности Украјине и спречавање уступака Русији.
Извор: Правда.рс
