Тачне бројке ће се вероватно знати тек за десетак година, али процењује се да је Украјина од почетка рата за одбрану потрошила између 400 и 500 милијарди евра.
Ово је износ до којег се може доћи према доступним изворима украјинских министарстава, уз напомену да је део покривен војном или службеном тајном.
Ако се гледа само службено забележена војна потрошња Украјине коју збраја и рачуна СИПРИ, Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања, најзначајнија институција која се бави истраживањем и контролом наоружања, она износи око 65 милијарди евра годишње.
Међутим, СИПРИ-јеве бројке мере укупну војну потрошњу (тренутне издатке државе: плате, опрему, муницију, амортизацију, логистику...) али не укључују непосредну тржишну вредност све опреме коју су савезници даровали или испоручили.
Украјински Институт за политику наводи да је, с урачунатом вредношћу оружја и опреме добијене од партнера, стварна војна потрошња само за 2024. годину била већа од 125 милијарди евра, а за текућу годину биће још и већа.
Институт наводи и да је 2021. Украјина трошила 5,5 милијарди евра на одбрану, а годину касније 44 милијарде евра, односно шест и по пута више. То је највећи годишњи пораст који је СИПРИ забележио од свог оснивања 1966. године.
Украјина војну потрошњу финансира комбинацијом сопственог буџета, међународне војне и финансијске помоћи, домаће одбрамбене индустрије и ратних обвезница. Највећи део оружја не купује, добија га путем помоћи или на кредит, док највећи део новца улаже у плате, муницију, поправке, дронове и производњу наоружања.
„Украјина је укупно потрошила између 100 и 120 милијарди долара"
Највећи донатор су Сједињене Америчке Државе. Према подацима УСАФацтс САД су од почетка инвазије до половине ове године одобриле, али не нужно и исплатиле, 182,8 милијарди долара помоћи Украјини у тзв. хитном финансирању. Од тога је око 67 милијарди долара безбедносна помоћ, оружје и војна опрема. Ту спадају тенкови, артиљерија, радарски системи, муниција итд.
Према Институту за светску економију у Киелу, европске земље до априла ове године доставиле су 72 милијарде евра војне помоћи Украјини. Процена је да је Украјина од почетка рата до данас укупно потрошила између 100 и 120 милијарди долара сопственог новца, од чега око 60–70 милијарди иде на наоружање и војну опрему, а остатак покрива широк спектар ратних трошкова.
Ради се о платама војника и додацима за борбену опасност, трошковима за логистику, гориво, поправке опреме, комуникационе системе и радарску технологију. Такође, ту припада и поправка инфраструктуре, снабдевање војске енергијом, водом и храном, те обнова мостова, путева и болница.
Значајан део трошкова иде и на хуманитарну помоћ и избеглице, милиони Украјинаца су расељени унутар земље, а држава им обезбеђује смештај, храну, здравствену негу и образовање. Тренд међународне помоћи ове се године јасно мења, САД успоравају темпо испоруке, а европске земље преузимају водећу улогу у војној подршци, укључујући и производњу оружја у локалним индустријама.
Украјински председник Володимир Зеленски више пута је рекао како ће за одбрану Украјине потрошити „све што буде могао“. На конференцији за обнову Украјине то је поновио. „Све оно што се сада обнавља, поправља и штити у Украјини неће служити само нама, него и Европи. Ми требамо вашу директну финансијску помоћ како бисмо преживели овај рат“, поручио је Зеленски.
Према проценама ММФ-а, Украјина дневно на рат троши 172 милиона евра и за сада то, захваљујући међународној помоћи, још увек може да финансира.
„Сви плаћамо трошкове овог тешког рата и тако ће бити док траје“, рекао је недавно на крају свог мандата главни економиста ОЕЦД-а Алваро Сантос Переира.
Његова је процена да је рат у Украјини до сада коштао глобалну економију више од два билиона долара због поскупљења и изгубљених привредних могућности. Према четвртој „Брзој процени штета и потреба“ (РДНА4), коју заједно раде украјинска влада, Светска банка, Европска комисија и УН, процењује се да ће Украјина у наредних 10 година требати 524 милијарде УСД за обнову и опоравак.
Политика
