Доношење још једног посебног закона, лекс специјалиса, за велике грађевинске пројекте у Србији није новост. Али, овога пута чини се да је на случају Генералштаб власт променила игру. Један такав закон погурала је у парламент као иницијативу 110 својих посланика. И то представља први опасан преседан у вези са овим законом. Отвара Пандорину кутију да то постане модел и за неке друге, будуће "тешке законе", пише Форбес Србија.
Истини за вољу, ова могућност им је била на располагању од првог дана на власти. Али, по свему судећи, овде би се могло наслутити да ресорно Министарство грађевинарства, након доношења закона о легализацији који ће бити тешко примењен у пракси, није имало храбрости да стане и иза овог прописа као предлагач. Па су ускочили посланици.
Разлика у односу на лекс специјалис за ЕXПО
Оно што је битно нагласити јесте да у односу на друге лекс специјалисе, овај пропис наизглед мање дерогира постојећи Закон о планирању и изградњи.
За разлику од лекс специјалиса за ЕXПО чије је одмицање од ЗПИ било највише у фази добијања грађевинске и (не)добијања употребне дозволе, лекс специјалис за Генералштаб за циљ да олакша прве фазе односно доношење планског документа и рушење постојећих објеката.
Други опасан преседан
Оно што је други опасан преседан јесте што посланици, а не Влада, настоје да прогласе пројекат градње на месту Генералштаба пројектом који представља "општи интерес од значаја за свеукупни привредни развој Републике Србије". Како ће 1.500 станова, један хотел и један музеј утицати на свеукупни развој вероватно не би могли да објасне ни сви подносиоци предлога закона.
За разлику од других прописа, овај закон се не бави питањима набавки што наговештава да је то препуштено ономе ко ће развијати пројекат.
То што се сви органи обавезују да поступке спроводе по хитној процедури јесте суштина доношења сваког лекс специјалиса, али питање је да ли је то кључни разлог. Али, занимљиво је и то што посланици већ сада знају да ће се пројекат реализовати по фазама. Да ли и то сугерише да се далеко одмакло у његовој припреми? И да би могло бити сумње да је реч о послу са коруптивним елементима.
Рушење
Већ у трећем члану види се права намера са доношењем лекс специјалиса. Односно његов фокус на фазу рушења зграда. Ту се констатује да објектима прети урушавање. Не само да је необично да се опис стања неке некретнине ставља у текст закона, већ би то вероватно требало да послужи као још један аргумент за рушење.
Закон о планирању и изградњи иначе омогућава да се на захтев инвеститора донесе решење о уклањању објекта ако представља опасност по живот људи. То може да наложи и грађевински инспектор. Ако други начини "не упале" није немогуће замислити и ову врсту креативности органа.
Нема анализе ефеката закона
То што се лекс специјалисом избацује фаза раног јавног увида у плански документ, а фаза јавног увида скраћује са 30 на 15 дана јесте још један проблематичан део. На то се надовезује и чињеница да „операција“ са посланицима као предлагачима искључује обавезу јавне расправе о закону.
Али, у првим реакцијама јавности заборавља се и на још један важан моменат. А то је да идеја са посланицима као предлагачима искључује и обавезу да се уради анализа ефеката закона. И да она добије мишљење Републичког секретаријата за јавне политике. То ће нас лишити информације на основу чега су посланици закључили да ће овај пројекат утицати на свеукупни привредни развој. И тачно како. О закону мишљење неће дати ни појединачна министарства. Добиће га готовог да га спроведу, свако у својој надлежности.
Припремни радови
Члан 6 лекс специјалиса детаљније улази у фазу припреме.
Најпре се у првом пасусу види да ће се за фазу прибављања грађевинске дозволе, градњу и добијање употребне дозволе ипак примењивати Закон о планирању и изградњи. И то се само у једној реченици констатује.
Међутим, лекс специјалис потом улази у детаље када је реч о фази рушења постојећих зграда. Односно о тзв. припремним радовима који ће се изводити по посебној грађевинској дозволи за припремне радове. И то још једном показује где би могла бити његова суштина.
Ипак, треба рећи да се и код ових припремних радова, лекс специјалис делимично ослања на решења из Закона о планирању и изградњи, а у делу израде пројекта за уклањање објеката.
Додатно, у члану 7 се, као и код ЕXПО, омогућава издавање грађевинске дозволе за две фазе - темељи и остатак објекта. Што инвеститору значајно штеди време до започињања радова јер се спремају два мања пројекта уместо једног великог.
Чему журба са законом
Али, вратимо се на посебну грађевинску дозволу за припремне радове. Постојећи Закон о планирању и изградњи већ предвиђа могућност добијања посебне дозволе за уклањање објекта.
Инвеститори некада цео процес обухватају једном грађевинском дозволом па се у истом пакету прибављало и одобрење за рушење и одобрење за градњу новог објекта.
Лекс специјалис као да жели да потврди да ће инвеститор свакако ићи у прибављање посебне дозволе за рушење. Тиме ће значајно скратити рокове јер неће, као што смо навели, губити време на израду пројектне документације за цео пројекат. Односно тако ће пре "заравнати" парцелу.
Одлука Владе о укидању статуса културног добра
Оно што представља зачкољицу у целом лекс специјалису јесте што се он "понаша" као да је одлука Владе Србије о укидању заштите Генералштаба као културног добра на снази.
Проблем је што, с правне стране гледано, то вероватно јесте тачно. Не постоје информације, да је Влада Србије повукла ову одлуку.
Без обзира на истрагу која се води због сумње да је документација на основу које је ова одлука донета фалсификована, она би требало да је правно "жива". У катастру та промена није уписана, али одлука постоји и по свему судећи по њој може да се поступа.
Трка с временом
И то би могло да делимично објасни зашто власт жури са лекс специјалисом. Судска потврда да је извршено дело којим је фалсификована документација могла би да "обори" одлуку Владе.
Властима би једино одговарало да претекне суд и да зграде буду срушене пре епилога суђења.
Исто важи и са проблемом Уставног суда. Он се јавља самом одлуком да се иде на лекс специјалис и могућношћу да противници траже оцену уставности. Уколико би Уставни суд по убрзаној процедури разматрао, неповољна одлука би зауставила пројекат. Међутим, ако зграде "падну" пре одлуке, све је суштински готово. И нема препрека да се комплекс изгради.
Иако делује да су одлуке судова на дугом штапу, ни доношење планског документа и прибављање дозвола за рушење и градњу вероватно неће ићи брзо колико се заговорници пројекта надају.
Градња по међународним стандардима
Да лекс специјалис задире у дерогирање Закона о планирању и изградњи у фази припреме пројектне документације побринуо се члан 8 где се Ревизионој комисији омогућава да прихвати међународне стандарде када је реч о захтевима које морају да испуњавају планирани објекти.
То нужно не мора да буде лоше ако су ти стандарди бољи од домаћих, али је ипак реч о заобилажењу домаћег прописа. Може се очекивати да комплекс на месту Генералштаба буде грађен по америчком коду. Вероватно је намера предлагача да омогући инвеститору да тако и ради.
Да је то било потребно урадити говори и незванична информација да је још једна битна зграда у Београду грађена по иностраним стандардима. Због чега сада има проблем да добије употребну дозволу.
Имовински односи
На крају, чланом 10 прописује се обавеза Републичком геодетском заводу да на основу лекс специјалиса упише право јавне својине Републике Србије на непокретностима у оквиру пројекта.
На први поглед, то би могла да буде пречица да се што пре реше имовинско-правни односи на две парцеле. А они су увек један од већих проблема у реализацији пројеката.
Овде је ствар да је Република Србија већ углавном уписана као власник или сувласник и земљишта и објеката на обе парцеле. Али, и Министарство одбране као држалац или корисник објеката. На парцели ка Бирчаниновој као сувласник земљишта се појављује и Град Београд, а Министарство одбране као корисник земљишта док се као корисник објеката и даље води генералштаб СФРЈ. Све који су "вишак" би требало избрисати из катастра да се не би губило време на прибављање њихових сагласности.
С друге стране, како члан помиње "непокретности у оквиру пројекта", остаје отворено питање да ли ће се иста одредба примењивати и на будуће стање. Како је досад познато, земљиште ће бити дато у дугорочни закуп, а како ће бити уписано власништво над објектима остаје да се види.
Извор: Forbes Srbija
