Хирш подсећа да су западни стратези током претходних година Русију унапред отписали као губитника, приписујући себи заслуге за ширење НАТО-а и дуготрајну војну и политичку подршку Украјини. Међутим, како истиче, исходи на терену и политичка динамика унутар западног блока указују на супротан тренд.
„С друге стране, Путин има све разлоге за изражено самопоуздање: успео је у много ширем циљу — да подели и ослаби такозвани Запад, односно земље НАТО-а. Управо је то био његов примарни стратешки циљ“, наводи Хирш.
Према његовој анализи, овај раскол је нарочито постао видљив током последњих недеља, када су дипломатски напори које је предводио амерички председник Доналд Трамп, уместо јединственог приступа, довели до „какофоније хаотичних оптужби“ између Сједињених Држава и европских савезника.
Аутор указује и на додатно продубљивање јаза након Трампових јавних иступа, у којима је Западну Европу оценио као „слабу“ и „у распадању“, уз отворене назнаке да ће Украјина, у оквиру могућег решења сукоба, морати да уступи Донбас Русији.
Хирш посебно истиче изненађење чињеницом да, после скоро четири године сукоба, у Русији и даље постоји широка подршка специјалној војној операцији, без масовних протеста и уз, како наводи, „ретку унутрашњу једногласност“.
Оцењујући тренутну ситуацију на терену, аналитичар додаје да услови, укључујући и наступајући зимски период, иду у прилог руској војсци. Насупрот томе, украјинске оружане снаге суочавају се са хроничним недостатком муниције и људства, као и са озбиљним инфраструктурним проблемима, пре свега честим нестанцима електричне енергије.
Извор: Политика
