Против њих су подигнуте оптужнице за разна кривична дела, укључујуц́и злоупотребу службеног положаја.
Иако им закон дозвољава да се кандидују, представници цивилног сектора сматрају да то поткопава поверење грађана у њихове изабране представнике.
Према речима Олте Бајрами из Авонета, грађанима је потребна достојанствена заступљеност у парламенту као храму демократије, а не кандидати са поднетим оптужницама.
„Све док то није забрањено законом, институције би требало да раде у том правцу након конституисања скупштине, можда чак и у законским прописима, забрањујуц́и кандидатуру са активним поднетим оптужницама. То сада није случај, али се надамо да ће институције ово схватити озбиљно и да то више нец́е бити пракса“, рекла је Бајрами за Теве 1.
Антон Нрецај из Института ЦЛАРД такође процењује да кандидати са оптужницама штете демократији на Косову.
„У земљи у којој је намењено да посланици представљају интересе грађана, наравно да ти посланици морају бити чисти пред законом како би послали поруку грађанима како би могли да представљају интересе грађана на достојанствен начин у Скупштини Републике Косово“, рекао је Нрецај.
Додаје да није могуц́е забранити ову праксу која се годинама дешава.
„Устав гарантује право свакога да докаже своју невиност у судском поступку и све док имамо ову ситуацију, наравно да је веома тешко забранити кандидату који нема правоснажну пресуду да буде део трке“, објашњава Нрецај.
На изборима одржаним 9. фебруара, 23 кандидата за посланике било је под оптужницом или је већ имало пресуде.
Према члану 30 Закона о општим изборима, лица осуђена правоснажном пресудом у последње три године, а казна укључује једну или више година ефективног затвора, не могу се кандидовати.
Извор: Косово Онлајн
