Србија 2025. годину испраћа без отвореног кластера 3, што значи и неотварање три преговарачка поглавља која би нас приближила бар мало Европској унији. Отварање овог кластера покушавамо од 2021. године.
Уједно испраћамо и годину у којој је Европски парламент у Стразбуру изгласао Резолуцију о Србији, која је, судећи по 31 тачки извештаја, никад оштрија према режиму. Власт у Србији је позвана да до краја разјасни околности пада надстрешнице у Новом Саду, санкционише одговорне и пружи пуну подршку студентима. Камп у Пионирском парку, познатији као Ћациленд, означен је као нелегалан, док се изражава забринутост због ангажовања особа са криминалном прошлошћу у организацији антипротеста од стране владајуће странке.
Уследио је и извештај Европске комисије која је оценила да Србија бележи драматичан пад у области владавине права, слободе медија и борбе против корупције, уз оцену да су институције фактички под партијском контролом.
Како је пропао сан о Србији у ЕУ
Тако је за свега неколико месеци, а можда најјасније до сада, срушен сан о Србији чији је стратешки циљ, како се то годинама говорило, чланство у Европској унији.
Нашу тренутну позицију можда најбоље илуструје изјава некадашњег српског председника Томислава Николића, који је неколико година пре него што ће доћи на власт, Србију означио као црну рупу у Европској унији.
“Јесте ли некад видели скупоцени персијски тепих изаткан од злата, ал’ само има једну рупу? Е та рупа у Европској унији, то ћемо бити ми!”, рекао је давне 2007. тадашњи заменик председника српске радикалне странке Томислав Николић.
Србија је приступне преговоре са Европском унијом започела седам година након ове Николићеве изјаве, у време када је он већ увелико био председник државе.
Од тада до данас успели смо да отворимо 22 поглавља од укупно 35. Све ове године, а посебно од избијања рата у Украјини 2022. године, Србија одбија да се на прави начин усклади са спољном политиком Европске уније. Ту су и спорне одлуке попут Вучићевог присуства на војној паради у Москви и слање потпредседника Владе Србије Александра Вулина на самит БРИКС, који такође организује Русија.
Упркос свему наведеном, председник Србије Александар Вучић, чак је и ове године изјавио да однос Србије и Европске уније представља један од кључних стубова наше спољне политике, а чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Републике Србије.
Маневарски простор управо Александра Вучића сваким даном све више се сужава, што је потврдила и његова последња посета Бриселу. Кључна тема разговора су били правосуђе и медији, а у тим областима се напредњачки режим нема чиме похвалити. Уз то, дуго очекивана мисија Европског парламента за нешто више од месец дана стиже у Србију.
Европски посланици имаће прилку да на лицу места процене стање демократије у нашој земљи и увере се како изгледа репресија над онима који неуморно протестују већ више од годину дана. Подсетимо, слање посматрачке мисије део је резолуције ЕП о Србији, која је усвојена у октобру ове године.
Где смо у односу на регион?
За разлику од Србије, Црна Гора и Албанија последњих година бележе видљивији напредак на путу ка чланству у Европској унији.
Црна Гора се сматра најнапреднијим кандидатом у региону, јер је отворила сва преговарачка поглавља и ушла у фазу њиховог постепеног затварања, уз посебан фокус ЕУ на владавину права, борбу против корупције и реформу правосуђа. Албанија је, након година застоја, добила снажан замах – преговори су формално отворени, а Брисел позитивно оцењује реформе у правосуђу и политичку стабилност, што је довело до отварања првих кластера.
Напредак ове две земље показује да ЕУ процес проширења и даље функционише за државе које испуњавају кључне политичке и институционалне услове.
Треба поменути и да на европском путу, осим Србије, стоји лоше и Северна Македонија због затегнутих односа са суседном Бугарском, а да посебан напедак не бележи ни Босна и Херцеговина.
Извор: Нова.рс
