Ово су укратко налази Закона о демократији и просперитету Западног Балкана, који је усвојен у Представничком дому Америчког конгреса прошле среде.

Овај пропис је део ширег Закона о ауторизацији националне безбедности (НДАА) за 2026. и за њега је гласало укупно 312 представника (197 републиканаца и 115 демократа), док је против било 112, преноси Недељник.

Закон је сада прослеђен Сенату на потврђивање, након чега ће бити послат председнику Доналду Трампу на потписивање. Након гласања у Представничком дому, Бела кућа је саопштила да ће „Трамп потписати закон“.

За разлику од ранијих резолуција и декларативних порука, реч је о законском оквиру чије одредбе постају обавезујуће за Стејт департмент и Пентагон. И закон не само што политички оцењује стање у региону, већ и прецизно дефинише обавезе америчке извршне власти према државама Западног Балкана.

Западни медији су о НДАА писали углавном у контексту да „инсистира на европској одбрани, забрањујући да број америчких војника на континенту падне испод 76.000 на период дужи од 45 дана и блокирајући повлачење кључне војне опреме“.

Британски Гардијан пише да усвајање НДАА показује да Представнички дом иде у правцу продубљивања америчких ресурса за балтичке државе и јача североисточно крило НАТО, а додатно учвршћује и помоћ Украјини у износу од 400 милиона долара.

Цео законски пакет износи 900 милијарди долара, што је осам милијарди више од износа који је затражио Трамп, а између осталог, предвиђа и повећање плата за припаднике војске и ограничења америчких улагања у Кину.

Западни медији нису пренели да је овим законом дефинисана америчка политика, а да предложена решења постају обавезујућа за Стејт департмент и Пентагон.

Неправедни изборни услови у Србији

Од свих земаља региона, једино се Србија експлицитно спомиње. У налазима Конгреса каже се да „парламентарни и локални избори одржани у Србији 17. децембра 2023. године и догађаји који су уследили изазивају дубоку забринутост у погледу стања демократије у Србији“.

За ову оцену, САД се позивају на коначни извештај Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права.

Даље се наводи да је извештај утврдио „неправедне услове“ за одржавање избора, „бројне процедуралне недостатке, укључујући недоследну примену заштитних механизама током гласања и бројања, као и честе случајеве преоптерећености бирачких места. Утврђене су и повреде тајности гласања и бројни случајеви групног гласања.

„ОЕБС је такође приметио да су српски званичници оптужили пре свега мирне демонстранте, опозиционе странке и цивилно друштво да ’покушавају да дестабилизују владу’, што је забрињавајућа тврдња која угрожава безбедност важних сегмената српског друштва“, наводи се у Закону.

Корупција међу кључним политичким лидерима и под аутократском контролом

Земље Западног Балкана дефинишу се као „кључне за мир, стабилност и просперитет европског континента“.

Као једна од претњи томе, истакнута је корупција, „укључујући и међу кључним политичким лидерима“, као и „кампање дезинформација“ за које се каже да „поткопавају кредибилитет демократских институција, укључујући интегритет избора“.

Србија би се у овом смислу могла препознати, јер се у почетним налазима Конгреса каже да се „корупција и дезинформације шире у политичким окружењима обележеним аутократском контролом или страначким сукобима“, наводи Недељник.

За корупцију се каже да „и даље оптерећује Западни Балкан и представља једну од највећих препрека даљем економском и политичком развоју региона“.

Санкције у року од 90 дана

У том смислу, једна од најважнијих алатки предвиђених овим законом јесу санкције.

Предвиђено је да председник САД уведе санкције „најкасније 90 дана од датума ступања на снагу овог закона“, против сваког страног лица за које се утврди да је „укључено или је покушало да се укључи у корупцију повезану са Западним Балканом“.

У то се укључује и „корупција од стране или у име неке владе на Западном Балкану, или садашњег или бившег државног званичника на Западном Балкану“.

Санкције су такође предвиђене за лица и „политике које угрожавају мир, безбедност, стабилност или територијални интегритет било ког подручја или државе на Западном Балкану“.

Санкције могу да се уведу и против особа које подривају демократске процесе или институције, као и због озбиљних кршења људских права. Санкције могу да укључе блокаду имовине и укидање виза. То су, дакле, председничке обавезе предвиђене овим законом. С друге стране, државни секретар САД, како је прописано, дужан је да развије Иницијативу за борбу против корупције кроз постојеће и нове програме.

Та иницијатива би требало да укључи техничку помоћ, размену најбољих пракси и обуку за цивилне органе за спровођење закона, правосудне институције и друга релевантна административна тела. Истакнуто је да је потребно јачање постојеће националне антикорупцијске стратегије „ради борбе против политичке корупције, посебно у правосуђу, независним телима за надзор избора и поступцима јавних набавки“.

Извор: Н1