Али, то није све. Политиколог Дејан Бурсаћ оцењује да последњи потези администрације Доналда Трампа нису изолован инцидент, већ врхунац вишемесечног колапса спољнополитичке стратегије Александра Вучића, чији је режим, огољен као аутократски и корумпиран, изгубио демократску „фасаду“ и кредибилитет на Западу.
Када је Информер, режимско гласило Александра Вучића, пре неколико месеци на 50 локација широм Београда поставио билборде са натписом „Честитамо, Трампе Србине“, вероватно није ни слутио какав ће однос нове-старе Трампове администрације бити према власти у Србији.
Само у 2025. години Америка је увела санкције Нафтној индустрији Србије, таксе од 35 одсто на извоз робе, забрану извоза гума из Линглонга због односа према радницима, а пре неколико дана је стигао и Акт о демократији и просперитету Западног Балкана, у оквиру ширег Закона о ауторизацији националне одбране, у ком се Србија једина експлицитно помиње уз тешке критике на рачун стања у земљи.
То није све. У овој години зет америчког председника, Џаред Кушнер, одустао је од градње луксузног комплекса на месту Генералштаба након протеста грађана.
Ипак, прве назнаке у каквом ће се смеру кретати Трампов однос према режиму Александра Вучића, имали смо још у мају ове године, током пропале посете Вучића Америци.
Режимски медији најављивали су тада сусрет председника Србије Александра Вучића са америчким председником Доналдом Трампом, представљајући то као круну спољнополитичких напора и лични тријумф председника. Само неколико сати касније, исти ти медији, неки још током ноћи, пренели су да је Вучичу позлило у Америци и да се хитно враћа у Србију.
Уследиле су и тврдње да је заправо по среди спин и да је шефица Трамповог кабинета забранила Вучићу улазак у комплекс на Флориди. Додатни скандал била је информација да је Вучић покушао да под лажним именом присуствује донаторској вечери Републиканског националног комитета.
Званичних потврда са америчке стране о овом догађају није било, али су дипломатски извори за више међународних медија потврдили да је „српска делегација раније него што је планирано – напустила САД“.
Само два месеца касније стигла је вест да је Доналд Трамп одлучио да уведе таксе од 35 одсто на робу из Србије. Трамп је тада фактички ушао у трговински „рат“ са готово целим светом подизањем царина, а Србија се нашла на врху листе.
„Примирје“ је потом трајало само три месеца јер су већ у октобру уследиле америчке санкције Нафтној индустрији Србије, због руског удела у власништву.
Након уведених санкција, панчевачка рафинерија обуставила је рад, а несташица горива прети у више од 50 места у Србији која имају једино НИС пумпе. Истовремено, због сарадње са НИС-ом, санкцијама је запрећено и Народној банци Србије која је најавила обуставу платног промета са НИС-ом уколико се криза не реши и уколико ова компаније не добија лиценцну за наставак рада.
Србија се тако нашла између чекића и наковња Америке, која је увела санкције, и Русије, која још увек не саопштава које ће мере предузети и да ли ће и коме продати свој удео у власништву, како би НИС могао несметано да настави да ради.
Пропала последња нада – Генералштаб
После свих ових дипломатских и политичких неуспеха, режим у Србији је вероватно све наде полагао у пројекат Генералштаб, на чијем је темељима зет америчког председника Доналда Трампа, Џеред Кушнер, хтео да гради луксузни комплекс који укључује и хотел.
Намерама Трамповог зета Џареда Кушнера да центар Београда претвори у приватно градилиште, помогли су СНС посланици у Скупштини, који су изгласали лекс специјалис за Генералштаб који омогућава скидање културног добра са ове зграде, али и објеката у околини.
Укључили су се и функционери Српске напредне странке, због чега је и Тужилаштво за организовани криминал подигло оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића, секретарке Министарства културе Славице Јелаче, в.д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића и в.д.директора Завода за заштиту споменка културе града Београда Александра Ивановића, а у вези са незаконитостима приликом скидања својства културног добра над зградама „Генералштаба“. Осумњиченима се на терет ставља злоупотреба службеног положаја и фалсификовање.
Не треба заборавити и да је према сведочењу запослених у Републичком заводу за заштитиу споменика, министар финансија Синиша Мали мимо закона захтевао да се са комплекса Генераштаба скине ознака културног добра и тако, малтене, преда породици Доналда Трампа.
Међутим, упркос напорима режима да овај пројекат успе, протести грађана, студената и струке, бар за сада уродили су плодом.
У недељи за нама компанија у власништву Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, објавила да се повлачи из пројекта Генералштаб.
„Пошто значајни пројекти треба да уједињују, а не да деле, и из поштовања према народу Србије и граду Београду, повлачимо нашу пријаву и повлачимо се у овом тренутку“, рекао је портпарол Кушнерове приватне инвестиционе фирме „Аффинитy Партнерс“.
Истовремено, америчка царинска и гранична служба (ЦБП) издала је Наредбу о задржавању робе (Wитххолд Релеасе Ордер – WРО) за аутомобилске гуме које у Србији производи компанија Линглонг Интернатионал Еуропе Д.О.О. Зрењанин.
Та америчка агенција је саопштила да је одлука ступила на снагу одмах, а пошиљке гума Линглонга биће задржаване на свим улазним лукама у Сједињеним Америчким Државама због, како је објашњено, доказа који указују на коришћење принудног рада у производњи.
Коментаришући мере које последних годину дана, а од маја интезивно, према власти у Србији преузима амерички председник Доналд Трамп, политиколог Дејан Бурсаћ каже за Нову да је однос са Америком најаукутнији последње две недеље, али да то није усамљени случај.
„Рекао бих да ми већ месецима гледамо један лагани колапс пажљиво грађене спољнополитичке позиције режима у коју је Александар Вучић већ 13 година улаже. Сваком партнеру који би подржао његов режим, било да су то Американци, Французи, Немци, Руси, Кинези, он је дао нешто. Он је могао да се игра са тим стварима, између осталог зато што је ова власт бескруполозна и распродаје све то жели. Са друге стране, држи у некој врсти мрака своје гласаче и нема критичке јавности“, каже Бурсаћ.
Додаје да су се ствари закомпликовале јер се Александар Вучић преиграо.
„Он са својим људима нема капацитета да води спољну политику седења на много столица, поготово у кризним ситуацијама. Овај режим се оголио као аутократски, репресиван, са бројним проблематичним везама ка криминалним групама и као хиперкорумпиран. Мане СНС и Александра Вучића су биле познате и раније али им је било важно да се држи тај фасада демократије“, каже Бурсаћ, оцењујући да је та фасада пала, што представља репутациони проблем за политичаре на Западу.
Каже да сада треба видети у ком ће смеру ићи амерички Акт о демократији, који отвара могућност да се директно удари на режим.
„Нисам сигуран да се Александар Вучић може извући из ове међународне ситуације у коју је запао, нити има капацитет, нити има неког проспекта да поправи односе“, закључује Бурсаћ.
Нова.рс
