Снимање је обављено на територији Тверске и Ростовске области, као и у Москви. Филм о Ожегову четврто је остварење у циклусу „Историја једног суперхероја“. Раније су снимљени филмови о атаману Платову, Јосифу Гурку и Ивану Коњеву, који су приказивани како у Русији, тако и у иностранству, што је омогућило становницима Европе да се упознају са улогом Русије у историјским догађајима који се у последње време све чешће преписују под утицајем заинтересованих земаља.
У свечаној сали Тверског обласног института за усавршавање наставника, који је био организатор пројекције, окупиле су се десетине гледалаца — студенти филологије и новинарства, наставници руског језика, стручњаци, као и сви заинтересовани, како би међу првима погледали документарни филм о свом земљаку — Сергеју Ожегову. Филм говори о томе како је његов
рад имао огроман утицај на развој и очување руског језика, а сам Ожегов постао је прави херој савременог доба.
„Овај документарни филм постао је четврто остварење циклуса ‘Историја једног суперхероја’, који је посвећен истакнутим личностима Русије. Они су прославили нашу земљу не само унутар њених граница, већ и у иностранству. Сергеј Ожегов је састављач речника који се и данас користи у Србији, Републици Српској, Бугарској, Црној Гори и другим европским земљама.
Сергеј Иванович дао је значајан допринос развоју руског језика. За нас је важно да приказујемо управо наше домаће суперхероје, који су дали велики допринос развоју и промоцији руског језика“, изјавио је директор АНО „Центар медијастратегија“ Марк Биков.
Учесници и стручњаци су на презентацији филма истицали огромну вредност Ожегове делатности, наглашавајући да његов речник и даље остаје савремено и тражено средство.
„То је дело без којег не можемо да живимо — данас пишемо чланке, припремамо говоре и обавезно се обраћамо овом делу. И оно није застарело — то је савремени производ делатности великог мајстора речи“, истакао је председник Централног савета Педагошког друштва Русије Александар Бутузов.
Један од стручњака у филму — руководилац Катедре за руски језик Тверског државног универзитета Ирина Гладилина — захвалила је ауторима филма, нагласивши актуелност и значај теме.
„Марина Цветајева једном је написала књигу ‘Мој Пушкин’, а овде, по мом мишљењу, у питању је ‘Мој Ожегов’. Дивно је ако сваки Рус или човек који говори руски језик има свог Ожегова — било да је то Сергеј Иванович Ожегов или Ожеговљев речник. Мени је речник Ожегова поклонила наставница руског језика и књижевности у петом разреду. А као постдипломац учила сам код следбеника Сергеја Ивановича и данас могу да се убројим међу руске научнике који се залажу за чистоћу руског језика. ‘Плејада’ је велика реч, али ми се допада што се та нит не прекида. Када о томе причам својим студентима, надам се да се и они осећају помало као Ожегови сродници“, рекла је Ирина Гладилина.
Још један говорник у филму — заменик директора Тверског обласног института за усавршавање наставника Глеб Сафонов — истакао је: „Морамо да познајемо своје хероје, морамо да знамо историјске личности које су стварале и чувале нашу културу, а овај филм је управо о томе — о човеку који је веома снажно повезан са Тверским крајем.“
Он је подсетио да је управо Сергеј Ожегов поставио основе проучавања културе говора у Институту за руски језик Академије наука: управо за време његовог рада језик је почео да се посматра не само као предмет филологије, већ и као инструмент друштвеног живота.
Треба напоменути да је на иницијативу лингвисте основан часопис „Руска реч“, као и Саветодавна служба за питања правилности руског говора. Први Ожеговљев речник одштампан је на папиру произведеном у Каменској фабрици папира и картона, смештеној у његовој малој отаџбини. Ове и друге мање познате чињенице из живота лингвисте изазвале су велико интересовање окупљене омладине.
Филм о Сергеју Ожегову има за циљ да подсети на важност очувања језичког наслеђа и да инспирише нове генерације у проучавању и развоју богатства руског језика.
Додајмо да су стручњаци у филму били: унука С. И. Ожегова Екатерина Ожегова, заменица председника Комитета Савета Федерације Федералне скупштине РФ за науку, образовање и културу Људмила Скаковскаja, прва заменица председника Комитета Државне думе за културу Eлена Драпеко, копредседница Зиновјевског клуба и руководилац Међународног научно-
образовног центра им. А. А. Зиновјева при Московском државном универзитету им. М. В. Ломоносова Олга Зиновјева, руководилац Катедре за руски језик Тверског државног универзитета Ирина Гладилина, међународни новинар, продуцент документарног филма, генерални директор Београдског медијског центра „Руски експрес“ Горан Шимпрага, предавач Института за
стране језике у Хулунбуиру (Кина) Го Ђингхан и други.
Напомена:
Сергеј Иванович Ожегов рођен је 22. септембра 1900. године (по старом календару 9. септембра) у насељу Камено (данас Кувшиново) Тверске губерније. Са девет година преселио се са породицом у Санкт Петербург. По завршетку гимназије уписао је Петроградски универзитет, али је у децембру 1918. године напустио студије и добровољно ступио у Црвену армију. После
службе наставио је школовање на Филолошком факултету Петроградског универзитета. Године 1926. завршио је студије и био препоручен за постдипломске студије. Тамо је проучавао историју руског књижевног језика, упознавао древне и савремене језике и слушао предавања истакнутих лингвиста.
Неколико година касније Сергеј Ожегов је почео да предаје на московским високошколским установама и постао научни сарадник Института за лингвистику Академије наука СССР-а.
Најпознатије дело лингвисте постало је „Речник руског језика“. Сергеј Иванович радио је на њему до краја живота, усавршавајући садржај и структуру. За његовог живота објављено је шест издања. Године 1964. Ожегов је одлучио да припреми ново, прерађено издање, али у томе није стигао. Његов рад наставила је Наталија Шведова, која је уносила нове групе речи,
значења, фразеологизме и граматичке податке, одражавајући живе процесе у руском језику. Ово издање и данас је у употреби не само у Русији, већ је широко познато и у
земљама иностранства.
Извор: Правда
