На удару режима нашли су се и јавни и приватни сектор, наводи БИРН у свом новом истраживању.
Једна од оних који су погођени овим таласом одмазде је и Андреа Беседеш, која је шеснаест година предавала у основној школи у Бајмоку.
Она је током протеста у новембру држала часове од 30 минута, у складу са законом, као вид подршке. Касније је у фебруару и мају организовала дочеке студентима који су пешачили кроз Бајмок. А 1. септембра остала је без посла, јер јој школа није продужила одговор.
"Не да су ми све узели, то је глупо рећи, али ја сам толико волела свој позив. А још је важно да сам имала осми... требало би да имам осми разред и они две недеље нису имали разредног старешину, јер или нису нашли, или кога су питали, једноставно није хтео после мене да преузме моју позицију. И деца су веома... ја сам везана за њих, а и они су били исто за мене", каже Беседеш за БИРН.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић у новембру је донела мишљење да је у овом случају реч о политичкој дискриминацији и наложила школи да Беседеш врати на посао и упути извињење. Рок за поступање је истекао, али Андреа Беседеш није добила ни извињење, ни свој посао назад.
Преко 100 отказа широм Србије
Случај из Бајмока није јединствен.
Више од 100 људи из различитих делова Србије поделило је са БИРН-ом искуства отказа, деградација и притисака. Међу њима су наставници и професори, здравствени радници, ИТ стручњаци, трговци, инжењери, радници комуналних предузећа, пилоти, новинари, општински службеници, правници, војници и уметници.
Према подацима Независног синдиката просветних радника и медијском мониторингу невладине организације Грађанске иницијативе, више од 100 наставника остало је без посла пред почетак нове школске године, а смењено је најмање 25 директора школа.
Један од тих наставника је и Марко Миливојевић, који предаје историју у Косовској Митровици, и који је остао без посла након што му уговор није продужен после учешћа у комеморативним скуповима. Зна да је у његовој школи без посла остала још једна особа.
Иако му нико није рекао да му уговор није продужен због давања почасти жртвама пада надстрешнице, каже да "није било ниједног другог разлога" да му школа не продужи уговор.
Он је додао и да је раније одбијао да иде на митинге "напредњака" и да је због тога годинама радио са минималним фондом часова.
Од просвете до здравства
После просвете, здравство је сектор из ког се новинарима БИРН-а јавило највише људи наводећи да су добили отказе, деградацију позиције или премештај. Ово се дешавало широм Србије и на свим нивоима - од домова здравља, до највећих болница у Београду без посла су остајали сви - од техничара до начелника клиника.
Бранкица Јанковић, која је до децембра била повереница за заштиту равноправности Србије, каже да су притужбе на политичку дискриминацију раније биле спорадичне, али да је њена канцеларија ове године отворила 54 предмета.
"Број формираних предмета није исти као укупан број обраћања, ту нису укључени сви људи који су долазили или звали, тако да је стварни број знатно већи", објашњава Јанковић.
Док неким саговорницима БИРН-а послодавци нису директно или експлицитно помињали протесте, другима јесу и усмени и писмено. У Ер Србији су запосленима слали мејлове упозорења због објава на приватним, личним друштвеним мрежама, уз образложење да оне утичу на "радну атмосферу и дисциплину". Тако је једна запослена у Ер Србији отказ добила због изношења ставова на личном, закључаном Инстаграм профилу.
Који сектори су се нашли "на удару"?
Отказе је добило и најмање четворо људи из Привредне коморе Србије, затим неколико особа које су радиле у општинским управама у Шапцу, Власотинцима и Горњем Милановцу, локалним водоводима, геодетском заводу, републичким инспекцијама, пореској управи и ЕПС-у.
На одмазду нису били имуни ни радници у приватном сектору, који су, према наводима саговорника БИРН-а добијали споразумне раскиде радног односа након дељења објаве на приватним друштвеним мрежама, или након што је "власник добио позив са врха СНС-а да мора да да отказ раднику".
Поред тога, многи људи који су у тексту желели да остану анонимни, заправо су изгубили посао не зато што су подржавали протесте, већ зато што су одбили да дођу и пруже подршку Српској напредној странци.
Било је и много оних које режим сматра неподобнима - углавном они који имају уговор за стално, а који нису добили отказе, већ су премештени на друга радна места - на ниже позиције, са нижим платама или на удаљене локације у нове колективе. Међу њима су радници градске чистоће, запослени у просвети, здравству, Министарству одбране и Југоимпорт СДПР-у, где је десетак запослених пребачено у ћерку фирму у Панчеву.
БИРН-у се јавило и седам особа запослених у покрајинској администрацији Војводине. Њих двоје је већ добило отказе, а остали чекају. Они су рекли да су новом систематизацијом измењени услови за нека радна места, а неки су пребачени у новоформирана одељења, где заправо немају посла.
Нову правдину емисију “Међународни односи” у којој се говори о наоружавању Хрватске, односу Кине и Јапана, Сомалиленду, америчкој интервенцији у Нигерији и ситуацију у Украјини погледајте на линку ОВДЕ.
Izvor: BIRN (Gordana Andrić, Tijana Uzelac)
