Правда

Да ли бисте и шта другачије урадили?

Студенти су већ много урадили и још увек изврсно раде. Пробудили су друштво из мртвога сна и у нама се пре нешто више од годину дана поново родила нада да нам има спаса. Измирили су православце и муслимане, Србе и Бошњаке, наглашавајући вредности личности као такве, а мислио сам да такву срећу у свом веку нећу доживети. Данас има оних који све то олако узимају, заборављају или багателишу, а то је у ствари оно најбитније што се догодило у последњих петнаестак година, па вероватно, иако ће то напослетку зависити од исхода наше борбе, и у последњих 40 година. Волео бих да све иде брже, али није увек лако ускладити воље пленума мноштва универзитета и факултета.

Шта очекујете да буде следећи корак и за када предвиђате последњи?

Бакић: Следећи корак је сама предизборна кампања и то без икаквог обзира на њен званичан почетак. Студенти, истакнуте личности и кандидати студентског покрета треба да уздуж и попреко препешаче Србију – од највећих градова преко вароши и варошица до најмањих села – упознају с програмом и кандидатима што већи број грађанки и грађана и разговарају с њима о томе шта треба урадити да се живот у Србији побољша. Потребно је народу предочити да су другачији држава и друштво – ослобођени од организованог криминала и корупције, а засновани на једнакости и уважавању сваке личности и њеног достојанства, међусобној солидарности и поверењу – могући и да смо чврсто решени да их створимо. Последњи корак ће бити одбрана изборне воље и обарање већ побеђеног режима.

Како разумете побуну Загорке Доловац и видите ли снагу и ком интезитету у томе што узрокује тренутно у држави?

Бакић: Много се задоцнило, али боље икад но никад. Све што доприноси оздрављењу друштва је добродошло. Но, остаје питање шта су досад најодговорнији људи у тужилаштву радили. Изузетно је битно да веза тужилаштва и полиције проради у пуном обиму и снази, а тога у овом тренутку нема. Па ипак, свака тужитељка или тужилац, сваки полицајац или полицајка, сваки односно свака судија, који раде свој посао, чине драгоцене искораке ка друштву које желимо да изградимо.

Да ли сте незадовољни реакцијом грађана на темпо побуне коју диктирају студенти попут многих посматрача прилика и учесника у њој? Верујете ли да ће моћи да га испрате односно реализују?

Бакић: Ми ћемо тек удахнути снагу и енергију нашем народу. Он је пречесто био варан за ових скоро четири деценије вишестраначја, па је разумљиво да је неповерљив, сумњичав, да лако помисли да је нечем крај и онда се разочара. Но, ово је сасвим нова појава, не само у оквирима Србије, па ћемо се ускоро уверити да се ова енергија наше младости, заједно са свима нама који је свим срцем подржавамо,не може исцрпети.

На кога Вучић може да рачуна споља као сарадника за опстанак на власти? Русију или ЕУ?

Бакић: Ни на једну ни на другу, а ни на САД. Сви виде да је овом режиму крај, јер тај ауторитарни режим криминалаца води рат против државних универзитета, против њихових студената и наставника, против целе просвете и науке, уметности и културе, већ више од годину дана. Пред младошћу и памећу народа престрављен, вођ овог режима окружио је свој „двор“ окорелим криминалцима. Збир година њихових казни, било да су одслужене било да их затвор тек чека, зацело прелази једно столеће, а када се пажљиво буду истраживали појединачни случајеви, не би ме изненадило да се ту може накупити и више векова. Да је само то овај режим урадио, за вишегодишњу робију је довољно. Дипломате страних земаља с чуђењем посматрају отворену криминализацију режима и његове чудовишне телевизије и таблоиде. Сасвим свесни свега реченог, више од једне деценије су отворено подржавали свим фарбама обојени режим који је у бесцење (про)давао свим великим силама шта год пожеле, па и оно што му није тражено. Но, сада им је сасвим јасно да је народ решен да овом режиму види леђа и да је спреман да истраје у томе колико год времена то захтевало. Наш народ се пожртвовано бори за ослобађање сопствене државе од организованог криминала и постављање темеља једном новом друштву. Мислим да велике силе то поштују и да више неће подржавати у етичком и политичком смислу пропали ауторитарни режим криминалаца.

Шта предвиђате да ће бити следећа фаза репресије режима у предстојећем периоду до избора?

Бакић: Биће притварања и затварања, пребијања, можда и убијања. Наиме, овај режим, свестан свега што је радио у протеклих четрнаест година, спреман је да се брани по цену туђих, а можда и живота својих припадника. Доказао је то и раније, превасходно на примеру Оливера Ивановића (који нам је јасно, непосредно пре своје трагичне смрти, поручио ко ће бити крив, ако му се ишта догоди), али и на примеру Владимира Цвијана, који се, након што је иступио из режимских редова и исказао намеру да говори о незаконитим радњама врха режима, утопио и затим је и сахрањен под крајње сумњивим околностима. Узроци ове две смрти морају се детаљно истражити, баш као што се мора истражити и смрт шеснаесторо људи испод надстрешнице Жељезничке станице у Новом Саду.

Да ли сте на студентској листи и какав Вам је утисак о њој?

Бакић: Нисам се о томе нарочито интересовао, јер подржавам и подржаваћу студентску листу независно од тога да ли се на њој налазим или не, као и независно од тога ко се све на њој налази. Сасвим сам уверен да наши студенти воде рачуна да честити и образовани људи, стручни у свом послу и доказани у отпору режиму, буду на листи. Идејно-политичке разлике међу нама оставићемо по страни у овом одсудном тренутку за спас државе и самог друштва. Сви који су сада на листи могу с ње и да испадну, а иза сваког кандидата има три квалитетне резерве. Нико није незаменљив и сви смо на истим задацима, а то су: буђење народне енергије, међусобног поверења и солидарности; победа над криминалним режимом; ослобађање наше републике од организованог криминала и полагање чврстих темеља једном здравијем друштву.

Да ли и даље мислите да би требало да објаве нека имена са ње?

Бакић: Студенти свих универзитета, без изузетка, нису сагласни с том идејом. Пошто листу праве они, а не било ко други, поштујем њихову одлуку и настављам да чиним све што могу да им помогнем у границама сопственога знања и моћи. Па ипак, убеђен сам да би чињеница да први излазимо с листом јасно сведочила о томе да смо спремни за изборе, као и да су кандидати спремни да поделе, ако не и да преузму, сав ризик супротстављања ауторитарном режиму криминалаца са студентима и да би разлика у квалитету између наших и свих других кандидата била лако уочљива и ишла нам у прилог, те да прихватамо одговорност службе народу након избора.

Не верујете у мирну предају власти. Како видите да це се то одвијати након губитка избора, ако до тога дође?

Бакић: Режим ће све учинити да изборе покраде, као што је и досад чинио, али ће овог пута то бити теже, јер ће крађа бити чешћа и још очигледнија, пошто ће и страх режима од пораза бити дотад највећи, док ће наша спремност за њихово документовање такође бити без преседана. Након тога, нема одустајања од борбе за поштовање изборних резултата.

Како бисте описали понашање и борбу опозиције која се до сад није одрекла учешћа на изборима у корист студентске листе?

Бакић: Ако „опозиционе“ странке створе једну до две листе које могу да прескоче изборни праг, онда њихова активност може имати смисла, јер не би дошло до расипања гласова опозиционих бирача. Но, више пута за последњих скоро десет година говорио сам да су поједини вођи тих странака објективно у служби режима (што никако не значи да се то односи на већину честитог чланства), чак иако занемаримо њихова субјективна хтења (неке сам поименце прозивао и сад су амбасадори овог режима или заветне министарке) или проблематичну политичку биографију и лична пријатељства с челником режима (такође, поименце сам их помињао), па то не бих понављао. Те странке већ деценијама не излазе из лажних дилема, као што је „ЕУ или Русија”, што сведочи о интелектуалној и политичкој јаловости. Русија је, наиме, толико далеко и толико о свом јаду забављена да никако не може претендовати на нарочити утицај, без обзира на значај гаса и нафте или историјске везе. ЕУ је пак велика сила с којом се граничимо, па је свакако утицајнија, али чланство у њој, у теорији може, под условом да успемо да ослободимо нашу државу од организованог криминала, у најбољем случају, доћи на дневни ред за два изборна циклуса, односно за пет до осам година, а дотад ко жив ко мртав. Да бисмо о томе уопште могли да одлучујемо, превасходно морамо да преживимо ово зло под којим живимо, гледамо животне интересе нашег народа и уређујемо државу и друштво у складу с тим интересима. Евентуално чланство у ЕУ може да се реши искључиво референдумским изјашњавањем након јавне расправе, која мора да траје најмање шест месеци, уз пуну доступност професионалних средстава масовног општења свим заинтересованим и обавештеним делатницима.

Извор: Данас