Иако у Бриселу нико јавно не признаје да би Украјина могла да прихвати реалност да не контролише део своје територије, ова идеја се неформално шири као "мање зло", а такав став био је видљив и на састанку одржаном у среду у Бриселу, на којем су представници Француске, Немачке, Финске, Италије и Велике Британије разговарали са шефом украјинске делегације за мировне преговоре Рустемом Умеровим, пише шпански лист "Паис", преноси Танјуг.
Наводи се да је, према дипломатским изворима, састанак био "продуктиван", али је открио разлике међу савезницима када је реч о територијама које Русија тражи као услов за окончање сукоба.
Иако је француски председник Емануел Макрон раније рекао да "само Украјина може да одлучује о својим територијама", у европским круговима расте уверење да ће бити немогуће да се избегну одређени уступци, наводи лист.
Умеров је поновио да би такве концесије биле изузетно тешке, не само из политичких, безбедносних и емотивних разлога, већ и зато што се ти територијални делови налазе у украјинском уставу.
Лист истиче да највећи отпор идеји територијалних уступака долази из балтичких земаља и Пољске, које страхују да би то, наводно, могло да угрози и њихову безбедност.
Макрон је, према наводима часописа "Шпигел", током недавног разговора европских лидера упозорио да би САД могле да издају Украјину по питању територије, нарочито у тренутку када је Вашингтон смањио финансијску помоћ, а амерички председник Доналд Трамп инсистира на брзом постизању мировног споразума, готово по сваку цену. Из Јелисејске палате тврде да Макронове изјаве нису у потпуности пренете.
Европски савезници све више верују да ће Кијев бити под огромним притиском да пристане на одређене уступке да би се рат завршио, наводи "Паис" и додаје да су сада безбедносне гаранције које би САД евентуално могле да понуде кључно питање.
Разговори у Бриселу уследили су након неуспелих контаката специјалних изасланика САД са руском страном у Москви.
Умеров је после састанка поновио да су дугорочне безбедносне гаранције неопходне како за Украјину, тако и за Европу.
Такође се указује да је Европа све свеснија да је готово сама у финансијској и војној подршци Украјини, као и да ће бити главни носилац терета послератне обнове.
У европским круговима се већ говори да је Украјина "већ победила", јер Русија није успела да освоји земљу нити да постави марионетску владу, додаје "Паис".
Четири године након почетка напада, почиње да се поставља питање које би уступке Украјина морала да направи да би се рат окончао, како Европа може да је подржи и како би Кијев могао да објасни такве одлуке свом становништву. Европа верује да две ствари могу да ублаже болне концесије: снажне безбедносне гаранције Запада и убрзано прикључење Украјине Европској унији, наводи шпански лист.
РТ.РС
