Пише: Петр Давидов
У случају украјинских чиновника у данашње време поставља се озбиљно питање – а која је то, уопште, „њихова земља“? Огроман број тих људи, ако не и већина, има и још по неко држављанство – најчешће Израела, САД или Британије. А ако говоримо о обичним људима, онда, на пример, многе избеглице које се налазе у ЕУ ни у страшном сну и ноћном кошмару не желе да се врате у Украјину, упркос све гласнијим прозивкама и призивима.
Земља у којој је западофилија постала национални понос, у којој је сопствени народ претворен у монету за поткусуривање, у бесрамној жељи да се одбаце сопствени корени – да ли је таквој земљи уопште потребан мир?
Бивши командант украјинске војске, Залужни, није случајно постао амбасадор управо у Британији: у Украјини се и није крило да се он враћа својим господарима, под окриље МИ6, озлоглашене службе чија је улога у разарању читавих држава добро позната – Југославија то неће заборавити никада.
Да ли је Британији потребан трајан и стабилан мир у Украјини? Мир који би омогућио европским државама да се позабаве сопственим економским, политичким и друштвеним проблемима? Мир који би омогућио успостављање конструктивних односа са Русијом? Мир који би зауставио уништавање Словена? Чини ми се да су ова питања реторичка: Британија се никада није истакла некаквим хуманизмом на међународној сцени.
Следствено, и овог пута она ће учинити све да, упркос покушајима бизнисмена Трампа, не дозволи ни наговештај мира у Европи. Рат, поготово између Словена, тих „полу-људи“, исувише је профитабилан посао за англосаксонце да би одустали од његовог наставка. А ако већ имају своју украјинску марионету која је спремна да испуњава сва њихова наређења, чак и ако то значи уништење Украјине, зашто би дозволили америчким конкурентима да граде било какве стварне мировне планове?
Зато ми се чини да је скепса Европе према новом походу Залужног и његових сарадника у САД – потпуно оправдана. Сасвим је могуће да га његови ментори доживљавају као добру замену Зеленском на месту украјинског председника. Разлози могу бити бројни: невиђена корупција под Зеленским; милиони избеглица; катастрофално стање на фронту; умор друштва од рата и од самог Зеленског. Стари проверени метод: сву кривицу свалити на једног „губитника“ и онда брзо промовисати „спасиоца ситуације“, у овом случају – Залужног: „Ето, сад ће све заиста бити исправљено, верујте ми, believe me!“
Могућ је и други потез: дозволити Зеленском да оде, покушавајући да му се сачува образ. У Русији је једном речено: „Уморан сам, одлазим“, – рекао је Јељцин у новогодишњој ноћи. Да ли је сачувао образ – тешко, али само чудом се може објаснити да је управо тада почела борба Русије за повратак суверенитета и отпор глобалистима који су, како се тада чинило, већ коначно били победили. Глобалисти неће дозволити да се на Украјини понови таква ситуација. Зато им је лик Залужног веома значајан.
Тај исти Залужни написао је чланак „о миру“ у коме је у шест пасуса чак три пута цитирао Клаузевица, теоретичара рата. Тамо је такође изјавио да се о миру са Русијом може говорити тек након прекида ватре – Русија врло добро зна како се тај „прекид ватре“ у Украјини користи: за нове испоруке оружја, за премештање трупа, за припрему наставка рата. То јест, уништавање Словена биће настављено. А Залужни се „прочуо“ по својој шокантној небризи за људске животе.
Он такође говори да је „уништење Руске империје главни политички циљ Украјине“. Дакле, пројекат „Украјина као анти-Русија“ биће не само настављен, већ и појачан. Опростите, зашто би Руси требало да хрле у сусрет таквом пројекту, ширећи братске руке? Нарочито ако се тај „брат“ зове Каин. А тај Каин је спреман да настави рат – све док он сам не буде морао да у њега оде. Нека умиру Украјинци, нека пропада Европа која је изгубила самосталност и која плаћа за њихову крв. Јер и тамо, у Европи, седе исти такви „залужни“: не занимају их сопствени народи. Да ли фон дер Лајен заиста брине о Немцима? Или Макрон о Французима?
Постоји огромна опасност да рат пређе границе саме Украјине – на то провоцирају глобалисти у Европи и њихове покорне присталице из земаља које се безумно гурају у ЕУ, видећи у њему једини пут. Нека манија, заиста. Путин је већ рекао да, у случају почетка рата у Европи, Русија неће имати с ким да преговара о миру после неколико дана – рат ће бити другачији, не овакав као СВО у Украјини. И сумњам да је то празна претња – Путин обично врло пажљиво бира речи.
Сада је за читав континент важно да схвати: делотворан начин да се спречи рат јесте да се престане са његовим подстицањем у Украјини и да се земље најзад позабаве сопственим проблемима.
У супротном, сав овај циркус са „мировним иницијативама“ подсећа на премештање намештаја у борделу: од тога проститутке неће постати пристојне удаваче. Русија нуди да се проститутке преваспитају, а бордел затвори и уништи. Незахвалан посао, тежак, али неопходан ако желиш да твој град буде чист, а народ да не црвени од стида.
У принципу, то и јесу циљеви СВО.
Извор: Правда
