Док се чека лиценца која би омогућила несметан рад НИС-а, залихе се убрзано троше, а увоз не може сам да покрије потребе тржишта. Истовремено, домаће банке упозоравају да би и најмањи прекид платног промета могао потпуно да блокира рад бензинских пумпи и заустави испоруку горива индустрији, транспорту и пољопривреди.
Србије Александар Вучић састао се јуче са тимовима задуженим за енергетску стабилност и безбедност земље, а после састанка је навео да је разговарано о свим кључним питањима везаним за енергетску стабилност. Шездесет други је дан откако су на снази америчке санкције НИС-у, која је већински у руском власништву.
"Ситуација у нафтном сектору све сложенија"
Министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је ситуација у нафтном сектору све сложенија, али да ће држава учинити све да сачува стабилност снабдевања. Она је међутим, навела и да поједини траже алтернативу НИС-у.
О овим притисцима, могућим сценаријима и томе шта реално чека грађане Србије, говорио је Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије. Редовно снабдевање, каже Томислав Мићовић, немогуће је одржати само увозом.
- Преломни тренутак који ће се догодити је или тај момент када НИС потпуно остане без својих залиха или када због поремећаја у платном промету заправо све испоруке из НИС-а стану. Нити ће они моћи да измирују своје обавезе, нити ће моћи према њима да се измирују обавезе. Значи, то можемо очекивати од прелома, у овом целом периоду ако бензинске станице НИС-а престану да раде и престану да испоручује гориво - рекао је Мићовић.
- Кажем ако, зато што не могу да верујем да просто не постоји начин да држава обезбеди да се бар оне количине деривата, да се очува тај платни промет, док се све те количине деривата које се налазе у залихама НИС-а не испоруче на тржиште, јер надокнађујемо све друге минусе - навео је Мићовић, те објаснио како ће ситуација изгледати на почетку 2026. године и који месеци ће бити критични.
- Ако узмемо ту математичку формулу потрошње децембра и јануара прошле и претпрошле године, како се креће, какве су могућности увоза и колико има залиха, недостаје једна озбиљна количина коју је држава већ најавила да ће пустити на тржиште из оне "друге чаше", значи из обавезних резерви. Из тих резерви које ће први пут бити стављане на тржиште вероватно већ у децембру и јануару би требало такође да буде - истакао је генерални секретар Удружења нафтних компанија Србиј.
- Тако да та два месеца, рецимо уз увоз, уз постојеће залихе и ангажовање обавезних резерви, не би ништа друго требало да видимо сви ми на улицама. Има довољна количина да ништа не осетите, сем куповине на пумпама, које нису НИС-ове, када оне, односно ако оне престану да раде. За даље, онда полако идемо у минус, долазе месеци интензивније потрошње, рецимо пролећна сетва и тако даље, крећемо као повећању, али јануару је месец са најмањом потрошњом - рекао је.
Коме иде профит док трају санкције?
У центру разговора налази се и питање будућег управљања НИС-ом и кључна дилема која одређује однос Србије, америчког ОФАК-а и руских власника: коме иде профит док трају санкције.
Мићовић објашњава да је управо то пресудно за америчку лиценцу, профит не сме да завршава код руских акционара. Због тога се као најизвесније привремено решење помиње принудна управа, којом би држава преузела управљачка права, док би руским власницима та права била суспендована.
Међутим, отвара се питање правних и финансијских последица таквог потеза. Ако се профит привремено преусмери и компанија се стави под државну контролу, шта се дешава када се санкције укину?
- На крају ћемо нешто морати да платимо, било на мосту или на ћуприји - каже Мићовић, уз оцену да се ово питање могло решити раније, пре него што је рафинерија доведена у неизвесност и пре него што се 13.000 запослених нашло у ситуацији да не зна шта ће се дешавати. Иако је децембарска плата исплаћена раније, радници и даље немају одговор на питање шта следи.
Гасни споразум
Мићовић оцењује да и гас представља важан елемент у "математичкој формули" односа Србије и Русије, али да снабдевање није угрожено, јер постоје различити правци и извори у оквиру гасне мреже. Ипак, упозорава да би хладна зима могла значити куповину гаса на спот тржишту, где цене у таквим условима могу бити енормно високе.
Оно што грађане тренутно највише занима јесте шта ће бити са ценом горива. Мићовић подсећа да је дизел последње две недеље појефтинио за укупно три динара, искључиво због пада берзанских котација и кретања курса долара. Ипак, упозорава да ће у наредном периоду трошкови увоза расти, јер ће све веће количине морати да стижу из иностранства.
- Промене цене су искључиво последица промена котације и курса долара. заиста је дошло до пада котације и оне су пале доле. Значи, још увек јесте скупљи увоз, скупље је стављање деривата нафте на тржиште, зато што ће све више да потиче из увоза. У цену ће морати да буду уграђени ти трошкови да би се увозило - рекао је Мићовић.
- Јер нећете никога моћи натерати да увезе за 100 и да продаје 90. То просто не функционише. Зато ће и држава сигурно водити рачуна да те цене формира у складу са тим трошковима. Али оно што је на тржишту добро, што иде на руку, ето и нама и целом свету, то је пад котација. И ове недеље имамо благи пад котација, видећемо шта ће бити до петка, али свакако више утичу пад котација на пад цене него што утиче раст трошкова на раст цене - закључио је Томислав Мићовић.
Извор: Мондо
