Председник Форума средњих стручних школа Београд Милорад Антић је навео за Euronews Србија да он није за наведену промену. Истакао је да је скраћивање часова озбиљна проблематика.
- Структура часа је таква да је потребно око пет минута да се у електронски дневник упише час, ко је одсутан као и наставна јединица. Након тога иде обнављање претходног градива и повезивање старе наставне јединице са претходном. За то треба око десет минута - казао је Антић.
Према његовим речима, главни део часа, односно предавање новог градива траје око 20, 22 минута.
- Последњих десет минута часа је интерактиван. Кроз питања и одговоре се проверава колико су ђаци запамтили, схватили и научили нову наставну јединицу. Већина људи са којима сам разговарао, као и ја, нисмо за скраћивање часова из наведених разлога - рекао је Антић.
Напоменуо је да у Финској, која, према његовом мишљењу, има најбољи систем образовања, час траје 45 минута.
- Разлика је само што одмори трају дуже него код нас. Зна се да за ручак имају паузу од 30 минута. Постоје земље у којима час траје и 50 минута, у неким и сат времена. Скандинавске земље имају часове од пола сата, али то није дало неке резултате - рекао је он.
Председник Форума средњих стручних школа Београд сматра да треба да се уради реформа образовања и уџбеника, да се опреме школе, да се забрани употреба мобилних телефона у школама.
- Такође треба у школе да се уведе више активности попут спорта, културе, музичких и ликовних секција - закључио је Антић.
Међутим, скраћивање часова није једина промена коју ученици у школама у Србији могу да очекују. Подсетимо, министар Дејан Вук Станковић је говорио у Скупштини о предложеним изменама Закона о уџбеницима, истичући да је примарни циљ закона стварање простора за развијање патриотске врлине и друштвене одговорности код ученика.
Министар је нагласио да нови Закон о уџбеницима неће бити вредносно неутралан, већ намерава да развија свест о идентитету како доминантног народа, тако и других народа.
Нови циљеви Закона биће патриотизам и идентитет, јер, како је наведено, Закон треба да подстакне патриотску врлину и друштвену одговорност.
Закон обухвата и већинско и мањинско становништво, те је:
- Сажео национално и демократско с једне стране, зато што је обухватио и већинско и мањинско становништво. И ми смо се водили том равнотежом између демократије и мултикултуралности у овом друштву - казао је он.
Министар је најавио да ће се радити на промени планова и програма наставе у контексту интенција новог Закона:
- У даљем раду, пре свега Завода за унапређење образовања и васпитања радиће се на томе да се промене планови и програми у контексту интенција овог Закона и да се редефинише план и програм извођења наставе, односно да се направи нека равнотежа у броју часова - додао је.
Вук Станковић је нагласио да се национална безбедност разуме у најширем могућем контексту, те да је свест о идентитету кључна за одбрану државе у турбулентним временима.
- Ако човек нема свест о идентитету, ако нема свест о томе да је држава највиши облик националне слободе, онда се поставља питање да ли је у турбулентним временима спреман њу да брани. И вама је јасно да у трусном подручју као што је ово, у коме нису завршене геополитичке игре, увек постоји ризик за националну безбедност шта год да радили и којом год друштвеном активношћу се бавили, укључујући и образовање - закључио је.
Извор: Euronews Srbija
