Пише: Слободан Самарџија
Велика Британија је решила да се врати својим експанзионистичким коренима. И као у доба Кримског рата(1853‒1856), „Велике игре” (19. век), англо-руског рата (1807‒1812), па и Првог светског рата, схватила је да јој је главна препрека на том путу Русија. Актуелни сукоб у Украјини који траје већ три године у једном тренутку је могао да личи на повољну прилику за акцију. Али острвљани, вођени урођеном ароганцијом, оманули су.
Али то их не спречава да поново крену у напад. Овај пут санкцијама. Укратко, на мети су се поново нашле разне руске компаније и појединци. Укупно њих 107, унутар и изван граница РФ, а које, како је наведено: „пуне фондове Путинове ратне машинерије”.
Свесни су у Вестминстеру да ова одлука долази у тренутку када и Американци увиђају да ће о судбини Украјине ипак одлучивати у Москви, али желе да сачувају образ. Уосталом, управо су они били главни подстрекачи „обојених револуција” (2004. и 2014), у овој ратом захваћеној земљи. Резултат је несрећа за 45 милиона Украјинаца.
Лондон, међутим, све убрзаније губи некадашње империјалне позиције. Издвајање из Европске уније (2020) као природне средине и прикључење далекој Америци, није донело очекивани резултат. Либерални капитализам који британски кругови и даље здушно подржавају показао се неефикасним у временима компјутерских друштвених мрежа и отворених медија. Неусклађеност схватања по којима је вековима функционисала наша цивилизација са оним што нам је донео трећи миленијум, претворила се у кочницу општег напретка. Можда управо стога многи на потезе Лондона данас гледају као на егзотику.
Тако некако је оцењена и недавна реакција на одлуку америчког председника Доналда Трампа да се у вођењу преговора са Русијом о судбини Украјине окрене прагматичнијем размишљању: „Лондон се плаши да би то могло да доведе до неуспеха британске стратегије обуздавања Москве у којој контрола над другом по величини европском државом заузима централно место”, пренели су медији саопштење руске обавештајне службе.
Жеља Британаца да се ставе на чело оних Европљана који се још увек надају да би из украјинске драме могли да извуку неку корист, посебно је подстакнута одлуком Трампа да прихвати реалност на терену и редукује помоћ своје земље режиму Володимира Зеленског. На острву су дуго били убеђени да су „једино чедо прекоокеанског савезника”, па им нови прагматизам Беле куће никако не прија. Руши им вековима устаљен облик опхођења према слабијима, а посебно према идеолошким противницима. Ако нешто такво још уопште постоји.
Можда најбољи пример промашаја Лондона је оно чувено склапање стогодишњег споразума о сарадњи са Кијевом, и то у тренутку када се сви планови Зеленског руше као кула од карата. Тзв. мировни преговори своде се углавном на то када ће газда из Кијева пристати да неко у његово име потпише капитулацију пошто његов пристанак и дату реч више нико не узима за озбиљно. Уосталом као ни реч осталих Европљана, а поготово не Британаца који су склони да преко ноћи забораве шта су се и са ким договорили.
На острву су барем у нечему доследни: били су највећа империја на свету и то желе да буду и данас. У новим околностима довољна им је и Европа, што су у више наврата истицали. Изласком из ЕУ понадали су се да би уз помоћ САД могли да остваре ту намеру, али је долазак Трампа много шта усмерио у другом правцу.
Вековно незадовољство Лондона због постојања Великог руског царства, Совјетског Савеза па и данашње новообновљене Русије је видљиво на сваком кораку, у сваком гесту. Уосталом све друге државе на континенту ипак су само „обичне” док су империје (бар у мислима неких) вечите, за сва времена. „Трајан мир могуће је обезбедити једино показивањем снаге. Због тога смо усредсређени на помоћ Украјини, не би ли ова земља дошла у што повољнију ситуацију пред неминовне мировне преговоре”, резонују политичари у Лондону. Заборављају једино да се истом логиком воде и други, што се најбоље видело недавним протеривањем двоје британских дипломата из Москве.
„Лондон, као и увек, делује као главни инспиратор глобалних сукоба, једнако као и пред два светска рата у прошлом веку”, наводи се овим поводом у званичном саопштењу руске контраобавештајне службе у којем се додаје и да су покушаји Британаца да саботирају америчке мировне иницијативе везане за Украјину све учесталији.
Острвљани су мајстори за прокси ратове, сукобе преко посредника, и то су много пута до сада показали, па и код нас на Балкану. Ипак тешко је поверовати да ће тако нешто моћи да наметну целом континенту након што утихну топови у Украјини.
Извор: Политика
