Њихова визија укључује ангажовање америчких инвеститора, чиме би Вашингтон стекао утицај на енергетске токове у Европи.
Један од бивших високопозиционираних америчких званичника изјавио је да би укључивањем „поузданих америчких инвеститора“, Русија могла повратити имиџ стабилног енергетског партнера, док би америчке фирме остваривале пасивне приходе, пише Фајненшел тајмс.
Међутим, план о обнови гасовода изазвао је забринутост међу европским лидерима, који су се последњих недеља интензивно консултовали на ову тему. Европска унија и Немачка и даље одржавају строге санкције према руском енергетском сектору, што представља озбиљну препреку за реализацију овог плана.
Кључни изазови за поновно покретање „Северног тока 2“
Према анализи Фајненшел тајмса, остварење овог плана зависи од неколико кључних фактора:
Уклањање америчких санкција – Вашингтон би морао укинути мере уведене против руског енергетског сектора и компанија повезаних са пројектом.
Сагласност Русије – Кремљ би морао пристати на наставак испорука гаса преко гасовода, што тренутно није приоритет у руској енергетској стратегији.
Зелено светло из Берлина и Брисела – Немачка и Европска унија морале би дозволити наставак транзита гаса и омогућити снабдевање купаца широм Европе.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да није упознат са било каквим преговорима о поновном покретању гасовода, док је „Гаспром“ одбио да коментарише. Сам Матијас Варни, који се налази под америчким санкцијама, негирао је било какве контакте са америчким политичким и пословним круговима, истичући да се придржава свих прописа који се односе на особе под санкцијама.
Неизвесност пројекта
Према судским документима из јануара 2025, швајцарска матична компанија Норд Стреам 2 АГ добила је четворомесечну одгоду у процесу банкрота. У образложењу се наводи да би промене у америчкој администрацији, као и парламентарни избори у Немачкој заказани за фебруар 2025, могли имати пресудан утицај на судбину гасовода.
Неколико америчких инвеститора већ је изразило интересовање за овај пројекат, док је један конзорцијум израдио модел сарадње са „Гаспромом“ у случају укидања санкција.
Ипак, иако би обнова „Северног тока 2“ могла послужити као преговарачки адут у потенцијалном мировном процесу између Русије и Украјине, препреке остају огромне. Европска унија не показује спремност за ублажавање санкција Москви, док су велике америчке корпорације и даље опрезне у вези са повратком на руско тржиште.
Могућности и вероватноћа реализације
Обнова „Северног тока 2“ могла би бити сигнал могућег попуштања тензија између САД и Русије, али остаје питање да ли би Европа подржала такав потез.
Доналд Трамп је раније показивао прагматичан приступ енергетској политици, што се види кроз његову стратегију према ОПЕК-у и Саудијској Арабији, али је нејасно колико далеко може ићи у приближавању Москви с обзиром на отпор у америчком естаблишменту.
С једне стране, Трампова администрација може користити овај пројекат као средство притиска у преговорима о украјинској кризи. С друге стране, регулаторне, политичке и економске препреке и даље су огромне, што чини реализацију овог плана неизвесном у догледној будућности.
Како се енергетска криза у Европи продубљује, а глобална динамика помера у корист нових играча попут Кине и БРИКС-а, питање судбине „Северног тока 2“ остаје отворено као потенцијална карта у геополитичкој игри између САД, Русије и Европе.
Извор: Информер
