„Како ви који сте зли можете да кажете ишта добро. Уста говоре оно што лежи на срцу. Добар човек чини добро из доброте која се налази у њему. А зао човек чини зло из зла које се налази у њему“ – рекао је Краљ у кога верујемо, прворођени и јединорођени, Исус Христ. То је једини Краљ који је за вечно краљевство љубави за све нас крунисан круном од трња због грехова свих нас а све друге круне су само окови од крви. Туђа крв за окове вечне. Зато толико крви и крволока по Србији.
Што се тиче свих нас, грађана ове наше Србије, ваља да размислимо – ко заправо влада Србијом ако онај који каже да влада ради све то што ради, наређује све то што наређује, свађа, дели, прогони и пресуђује,... Ко онда влада таквим владаром овакве Србије?
И лако је, верујем да већ знате и са разлогом се плашите. Према нутрини својој свако то препознаје и свако се у томе препознаје. Када једном научимо да из себе гледамо и око себе, препознаћемо их све, са или без маске на лицу. Заиста је лако. И ето га,... Самозвани и његове хорде. Надрогирани у мекларенима или безлични са лицима прекривеним маскама, са палицом или преко узурпираних националних фреквенција, они који би каменицом да разбију нечију главу или они који рутинирано позивају на грађански рат... исто је. Сви су они исти.
Али Божија милост и свемудрост је несагледива – Он је дозволио да и ти самозвани постојиш и да будеш такав какав јеси, а ми ћемо сви на крају сазнати зашто је то тако.
У међувремену, разоткрили су те и поразили студенти. Достојанствено, ненасилно и потпуно. Заправо, сем као приказа и још једно име у написаној оптужници надлежном суду и зрно прашине пред коначну пресуду, ти више и не постојиш. Сада још само можеш да се још мало консултујеш са тим конобарем који је последњи остао ту ноћ са тобом у згради коју си противно Уставу Србије присвојио за себе.
Довољно је било, и потребно као свеж ваздух, четири месеца студентске слоге и непоткупљивости да се о живи зид, бедем сачињен од младости, разбију деценије коруптивне, накарадне, суицидне и крволочне политике отуђених политичара. СВИХ политичара. Сад их је бар лако све прозрети и разумети да је каста политичара отуђена група нељуди који константно наносе штету свом народу. Са пар јасно постављених захтева студенти су разоткрили све лажи и мимикрије, бљутаве и огавне јавне политичке сцене а све те душеболнике учинили су тако видљивим, прозаичним, рече мој пријатељ на протесту и бедним. Зато је њихов одговор на сву ту младост која тражи право да живи само брутална сила, приземна медијска манипулација, простаклук и бесконачно лагање.
Никада нису ни умели даље од тога. Лагали су нас.
А кад су први пут видели да могу да нас некажњено слажу, онда су почели да нас поткрардају, прво спорадично а онда масовно а на крају и убијају. Некажњено.
После четири месеца Истине која хода улицама Србије, коначно се опредметила и мера свега коју меру сада сви могу да разумеју. Више него милион грађана Србије је у достојанственом строју са праве стране историје и Истине бранило УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ и све оно што кад се једном Устав васпостави мора да заживи. Са друге стране је било 700.000 партијаца који се силом виђеног народа некако напрасно спљоштише на 17.000 на туђу крв заклетих лојалиста па потом се препаковаше у 120 тужних ћаћијеваца и пар хиљада малоумника без лица ангажованих за клизне тарифе, по списку. Сви они под заштитом ротација и отетих трактора стадоше у један омањи парк који им не припада а биће запамћени као јединствен антрополошки феномен. Већ према „значају“ приложене „мисли“ и животног (не)дела. Ето размере. Ето и слободе.
Пристојност је победила звер!
У тој новој, васкрслој, пристојној Србији никада више неће моћи да се догоди да се запати ни самозвани, ни Бокан кокан позивар на грађански рат, ни мали Маре пате блазирани репетитор непостојеће дискреције, ни идиоти који се пред камерама радују геноцидном дејствовању забрањених оруђа по мирном, ненаоружаном народу који одаје пошту побијенима.
Србија, вођена младошћу, је без иједне партијске заставе, без иједног рептила из политичке канализације Србије, без свих тих малоумника који су овај дивни скуп младих људи покушали да припишу себи или да га искористе за личне промоције и превентивно самонуђење за будуће упражњене значајне државне функције, добила строј младих људи којиме се може поверити држава. Сви партијци из свих тих изфабрикованих позиција и опозиција, сви подрумаши наручени и послати на студенте, сви ти огавници жељни личне промоције разбили су се о неуништиви бедем пуне студентске свести и савести. Јер у свим овим деценијама свеопште агоније и распада сви који су мислили да имају шта да кажу или да могу нешто да ураде имали су свој простор и време. И видели смо резултат. Да је ико ишта за сво то отето нам време умео да уради како треба студенти не би за свој и спас народа данас морали да раде то што раде. Дакле, држава и будућност припада онима који су се за њу изборили – студентима Србије!
Зато, млади људи Србије, ја вам верујем. Не само зато што мимо вас у овој земљи више није било никога коме може да се верује, већ зато што сте у својој вери потврђени и вери посвећени.
Све што хидра има покушала је да искористи против вас. И свака од тих хидриних глава има своје име а име јој сада вришти у свету демона и опет, победили сте. Победили сте и лични его, зато сте наступали као збор мислећих људи а не као појединац, победили сте све политичке мимикрије једноставним и на Уставу утемељеним саопштењима, све извикане народу наметнуте „власнике“ србовања победили сте уздигнутом заставом Србије коју носи човек који стварно воли свој народ а не тргује зарђалим кашикама и туђим животима, све самозване из позиције и квази опозиције победили сте игнорисањем, све „ја само радим свој посао“ службенике победили сте неслужбеном генијалношћу, насилнике сте победили несаломивом организацијом и дисциплином а све њих заједно љубављу, доследношћу и истрајавањем у постављеним циљевима, још увек не испуњеним! Јер, захтеви студената нису испуњени!
Отуда су, вршиоци дужности власти, опет одлучили да своје империје бране хордама са палицама. А то са палицама измишљено је давно али је тек Понтије Пилат утемељио као метод за дисциплиновање народа. Заправо, Пилат је своје у грађане прерушене кохорте уместо мачевима наоружао палицама те је тако тукао народ и сејао страх, без изивања правог масакра. Подсећа ли вас тај „метод“ на нешто или некога? Дрвена палица је онда еволуирала у пендрек али је налогодавац без душе и „ја само радим свој посао“ умоболник остао исти. И циљ је исти – страх. То је био једини циљ и свих других демонстрација силе и оружја које је злоупотребљено од стране власти над сопственим народом – изазивање страха.
Захваљући студентима, тог страха више нема. А када више нема страха онда страх више не одлучује, већ одлуке доноси слободан човек.
Студенти су полуделом аутократи одузели моћ одузимањем простора да удари силом на народ. Сваког аутократу то највише нервира јер кад не добије повод да употреби силу он губи начин владања, јер дугачије не уме, зато и јесте аутократа. Аутократа је само у сили комфоран. Студенти Србије никада нису позивали на насиље нити су давали повод за насиље. Напротив. Надиграли су га, рецимо, шаховски!
У једном изузетном саопштену, суденти су рекли: „Називао си нас усташама, бољшевицима а ти си тај који је пуцао на народ, с леђа,...“.
Када дође тај дан сва та имена хидриних глава отићи ће са демонима овог времена јер сваки демон на крају мора да изговори своје име а студенти ће прекостати. Покушаће неки демон да се пресвуче и провуче у ново време али зато их на том скретању чека Светоније и његове књиге.
Богу слава и хвала.
У том свету који студенти сада граде на камену, „Хвала“ и „Извини“ биће пилони око којих ће слободни људи увек моћи да се окупе а непристојни ће увек моћи да покушају да опет себи саграде неки свој свет у коме ће монета бити непристојност. Нека њима њихов свет. То ионако није до пристојних људи. То питање ће онда да се решава у складу са Уставом Републике Србије и у оквиру институција које ће законе да спроводе.
Зато, из мора оних који би да мењају свет родила се генерација оних који би да мењају људе. Ту већ сада живе и они који разумеју да све што треба да ураде је да промене сами себе. Са таквима стварно волим да радим те зато са њима и радим. На овај начин се штитимо да се из све ове лепоте поново не роди неко ново чудовиште.
Студенти су, опет исправно, тражили да се у процесе које су покренули укључе сви друштвени субјекти. Неки јесу, част професору који ради са чим може и свима без имена али многи су опет промашили тему. Јел могуће да не разумете да вам студенти нису дали брод којим треба да се управља, јер тај брод је Србија, већ су вам дали курс, смер, неспорни, и за народ и за сву политику лако уочљиви пилон ка коме треба да се крећете кад сте већ тако деценијски неспособни да раздвојите смисао од свеопштег садржаја. Тако су студенти тај брод поново учинили управљивим. А пилон је препознатљив, неспоран и признат како у домаћим тако и у међународним оквирима и зове се УСТАВ.
А кад се васпостави правна држава, кад заживи Устав, онда ће неко студенте научити и да сваком кандидату за државне послове поставе пар једноставних, правих питања. Слободни какви јесу, препознаће снагу тих питања и ето свеопште исписнице за многе и уписнице за најбоље. За сада су одлично разумели све кругове који су прогутали самозваног и његове хорде и поштују научено. Довољно је.
И упркос свима који су из свих својих разлога пожелели да је другачије, студенти су себе дали за ослобођење а не за освету или победу. Ослобођење! А слобода подразумева одговорност па сада ваља да се тако сви и понашамо.
Политика, посебно ова што деценијама тврди да је србска, је људождерка. Она стално мора да се храни. Једе наше дане, године, душе. А сва ова досадашња политика појела је још нешто, појела је животну радост „обичног“ човека! Студенти су вратили радост на лица милиона људи и зато им још једном кажем - хвала!
Тако су студенти испунили свој завет а они који завет испуне они га и за следеће генерације оставе.
Теби, самозвани, све што можеш да разумеш сам ти овим писанијима од три године рекао. Свестан сам да пуно тога до тог дана сребрних огледала нећеш разумети али моје је било да ти кажем, јер утичем али не учествујем. И веруј ми, не желите да учествујем. Сада, када „паре више нису битне“ ти види како ће твој самопонуђени бранилац Мојсије бивши Србин са својих 22 степеника од ничега да одбрани твојих 21% од нечега. Јер, момци са приморја рекоше да им толико од Београда дођеш, ти знаш на који Београд они мисле. Ванкњижно ће да постане укњижено и џаба ламентирање о криминалним групама које „оће да те нападну“. Уосталом, тај део инвестиционог циклуса је потпуно легалан и то са обе стране „права“, чак и овог твог, криминалног. Па ти си га учинио легалним! Није лепо ни да их прозиваш да се крију, јер, веруј ми, уопште се не крију. „Нису по штековима, већ по својим кућама“, што је цитат намењен да га ти чујеш, а немају ни проблем са тим да посете кога помисле да треба и уредно траже своје. Зато ти још плуташ а не зато што те „држи дубока држава“ или што имаш „пријатеље“ којекуда. Једноставно је. Мало личи на мафијање али ти си прекаљени хулиган па ти је лако – док не решиш проблеме које си направио не можеш ни да одеш. А кад решиш, е онда ћеш да одеш.
Него, сад чиста метафизика. Исплатио си 21% а опет дугујеш 21% а у збиру ипак није 42 %. Шта је то? Видиш ли сада да одговор на то питање даје одговор на онолико питања а то сам ти и објаснио. Као што празан џак од цемента у конструкцији једне настрешнице води до токова новца и адреса које такве грешке не праштају. Није њима до крађе милијарди, то је договорени део, проблем је што неко краде и преко тога па онда још од тога испадне проблем. Е то они не воле, умеју то баш и да замере,... Да си уместо картона ходао по камену, до тога никада не би дошло. Ни до тог џака цемента не би дошло. Не би се десио.
Неки опет рекоше, „паре и даље нису важне!“
Мислим се, ако је 21% већ плаћено а од чега онда момци потражују још 21%?
Зар ти се не чини да неко има златну карту и меша те лагано. Плаћаш а дугујеш? Јел препознајеш да оно што си ти радио свом овом народу толике године сада неко ради теби и твојима? Неко има тапију на рачун без краја јер су твоја злодела без краја.
На крају, десиће се следеће. На крају, дешава се следеће.
Безбукваровићи, показали сте да сте неписмени. Од беса не видите написано а није да вам није написано. Инжењер вас је добро проценио те је с том спознајом и пресудио. У његовом времену неко као брбљиви Мојсије бивши србин, алијас 22, би већ одавно био закопан у стојећем ставу на пешчаној обали са плимом која надире а сви ви би стајали постројени на плажи, гледали уранак и тапшали га по рамену које вири из песка.
Пошто не разумете, одлучено је. Већ се дешава.
Зато сте добили несаломиви строј од младости, добили сте ЗБОР и процес из кога ће се из базе ваздићи решење. А ЗБОР је дефинисана правна категорија и разумите да је познавалац прилика изван свог јутра то дефинисао прописима значајно пре лудила додељеног самозваног. Дакле, дефинисао је лек пре него што се јавила болест.
Ако мислите да велики већ нису ту онда сте стварно наивни. Теби сам, самозвани, посебно нагласио – не знаш! А одавно сам ти рекао и да си ти само друг члан а не зидар и видиш како је, рецимо, Абаз УРА то исправно и мудро јавно обзнанио – „Ако ти ниси грађевинац веч само друг члан, онда сам ја на време повукао брата из Београда“. Зато, Ура за УРА.
А и написао сам свим безбукваровићима пар пута – ко ме препозна, загрлићу га.
И није први пут да се овако нешто дешава и овде и којекуда, напротив. Зато је и просут тиркиз над Балканом да коњаници не залутају.
Велики су јасно рекли да им сада не треба бура из припиздине а ви не чујете, рекли су и договорите се и ви опет не чујете. Онда, на крају, послаће претора и биће, извесно је. И биће то општедруштвена платформа која ће бити подржана од народа. Нова платформа ће тражити да буде самопотврђена и то ће се народу дати. Сви који мислите да сте „јаки“ те да нећете бити поклоњени новој платформи, како грдно грешите. Ту могу да се вратим на златну карту и загрљај, али о том потом. То све је много боље него да велики допусте да се до истог дође по умоболном сценарију, а то је - после свеопштег насиља и грађанског рата који зарад самоспаса призивате. Јер свако ко је помињао Мајдан заправо је призивао Мајдан.
Дакле, замрзавање или „с болом у срцу,...“. Болеће свакакао. Бирајте.
И рећи ћу вам како знају да ништа нисте способни да урадите. Било је и то питање и речено им је једноставно – СТУДЕНТИ ИМ НИСУ ПОВЕРОВАЛИ !
Прозор је отворен и то не вашом заслугом или вама за заслугу. Нисте ни почели да артикулишете а време иде,...
Нико никада од вас са картонских степеника није очекивао да разумете тајне рамова, нити са тим назорима ико може да мисли да сте склони промисли за ишта друго сем за своје позиције али бар је требало да научите да преписујете.
Када се својевремео професор Смиче жалио да му је узето право да експлоатише неку политичку идеју за коју је тврдио да је његова, те да то стварно није „фер“, инжењер га је уредно саслушао и упитао – „А ко каже да је то твоја политичка идеја, на основу чега си ти обликовао ту политичку мисао?“. Залутали Симче је онда невољно признао да је до тога дошао тако што је читао Смита. Инжењер му је онда објаснио – „Ако хоћеш да се брукамо и свађамо, само напред, али ниси ти креатор никакве политичке мисли, то већ све постоји. Ако хоћеш да се брукаш иди и свађај се али ако хоћеш да останеш на добром гласу, спусти себе на ниво да си то прочитао. Не можеш да одузмеш Смиту оно што је његово“.
Пуно тога говори онај који више не говори. Рекао је и да ће самозвани да полуди кад буде мислио да он више не може да се врати и ето, био је у праву. Самозвани јесте полудео али инжењер ипак није отишао.
Подсетићу двадесетак присутних – инжењер вам је лепо рекао, а присутност дефинише обавезу. Рекао је да ће он бити велики мештар док је жив и да то није одлука из Србије него је то заслужио својим учењем и својим спознајама. „Не ситуацијом коју сам видео, него коју сам доживео, ако неко случајно не разуме шта споља значи“, наставио је, „Профил личности који нам је делегиран да треба да преузме јавну власт у Србији је проблематичан, док сам ја жив он ће бити пристојан у опхођењу и неће бити проблем. На вама је кад ја одем тамо што човек не види да га вратите у столицу јер спреман је да направи велике проблеме. Ако га не будете држали у столици имаћете проблем и са петроградским ћудима и са енглезима који се праве енглези са новим светом и са Израелом, који може да буде екстремно крвав“.
Дакле, од академика до чувара токова новца, преко зелених и оних безбојних са брда,... сви сте били ту. Не морам да набрајам по делу и имену? Разумете ли да сте ви одговорни. Чиме сте се ви бавили када сте ово дозволили а све вам је дато?
Самозвани, положио си руке, видео сам, наравно, али како време пролази разговор је све краћи а саговорника све мање.
Лазарев чвор се не развезује силом. Послаћу ти књигу па размисли о печату, послаћеш писменог емисара на дан бдења.
Дакле, нико од вас није очекивао да било шта ново смислите, требало је само да препишете. Требало је само да обуздате те глодаре у себи и да примените већ постојеће. За даље би морали да видите и поштујете даље а ви то не умете.
И зато, могао сам у наслову да напишем и „крај“ или оно за вас недосањано „the end“, или да се као са блесавим Маретом патеом нашалим са „au revior“, али по природи надлежности и одговорности у процентима битним за ове просторе написао сам - конец. Самозвани, пошто си ти твојом вољом окружен безбукваровићима, да појасним - немојте „конец“ да мешате са идентитетом претора. Ваљда разумете да то нема ама баш никакве везе једно с другим. Писмо из Петрограда може да стигне и преко Беча и Лондона, Вашинготна или Париза, Тиране или Рима... није од значаја. Географије се још само „ћаци“ плаше, ви би требали да се плашите географа.
А конец је и због очева из тог језичког дискурса. Они праве армије обневиделих али не воле слепе путнике. Они не воле када се зараза из припиздина шири по губернијама, коју једну од губернија, у случају овог дела географије, они збирно зову – захват украјинског фронта. Они не воле ни да „губе дан“ на баналне теме иако знају да преспавају и читаве епохе, па се онда лако одлучују за ампутацију, њима омиљену грану медицине. Они тако лече све, од кијавице до гангрене, историјски потврђено. И сад, опет, у кога је златна карта?
У понору између „конец“ и „the end“ нестали су многи, чак и многи они твоји омиљени знаменити острвљани, ето, самозвани, као твој репер за руту „успеха“ од измишљених лондонских шрафова до стварне MI6. Сви ти нестали нису хтели да разумеју или још горе да прихвате да је од теократске Америке једино опаснија теократска Русија, да те две сестре од истог оца сатиру све, па чак и свака саму себе, сем једна другу. Јер, требало би да знаш, једна је породила другу али друга чува прву. Да знаш да читаш, схватио би да сам ти управо написао рецепт за разумевање обавештајне стратегије највећих и да то нема никакве везе са оперативним обрадама заведеним над студентима Србије. Наплата од белосветских бедника као што сте то сви ви локални безбукваровићи је алат за држање поретка а не циљ сам по себи. Сва материја је ионако преко њих његова и нико од утицаја се никада није бавио тиме. Заправо, те теме презиру. Па тако и ти, самозвани, презрен, послужио си да исплатиш и будеш исплаћен. Отуда и „паре више нису битне“ од оних који су постали мера све твоје политичке економије и „економског тигра“. Јер ту си се ти позиционирао. Могло је и другачије.
Требало је да разумете да су сликари новог времена када су оснивали САД одлучили, из разлога које без познавања сврхе великог рама не можете да разумете, да се праведна власт црпи само на основу пристанка поданика и да ако тог пристанка нема, онда нема ни темеља на којима би власт требала да почива. Дакле, није реч о картонским темељима и људима од картона, реч је о концепту који има своје разлоге у неполитичким дискурсима. Пристанак је императив а не провизоријум! Тај део припада ван-времену и само будала мисли да то може човеку силом да одузме.
Зато изграђено без нас никада ништа неће стајати.
Власт као пука власт над територијом се одувек могла обезбедити и на бројне другачије начине али, безбукваровићи, долази време избора, дакле пристанка! Пристанак је императив а не власт! Пристанак је императив чак и по цену СВИХ власти. Онај који стварно дели власт је уједно и отац политике и нема ама баш никакав однос према властодршцима сем као ка пуким средствима. Зато, самозвани, ако се ипак одлучиш за силу, ваљда ти је сада јасно да ћеш морати да удараш по многима ако желиш да казниш све оне који одбијају твоја лажна сведочења.
За потребе међупериода и масовне пролиферације управљачких функција посејани су сви ти картонски степеници, да би креатуре као што су самозвани, мали Маре пате, Бокан кокан и његов дјечарац из РТС-а, Мојсије 22 и многи други могли по нечему да газе. Стварно управљање је одувек било Non Regnabit Auxilium, ако већ држите до латина и кад већ мислите да сте овладали њиховим моделима и сентенцама, а нисте, верујте ми да нисте. Дакле, да сте бар умели једни друге да погледате какви јесте, било би вам јасно да се вама таквима не може поверити држава. Чак ни припиздина. Једноставно, служите да попуните празна места. Отуда је реконструкција неминовна и много лакша него што се то вама чини.
Зато сам стилус поделио свима који су ме препознали, многи су се онда и дозвали. То је добро. Најмудрији и представили.
А логика стилуса је да пре него што ново напише старо обрише. То је рам који је био сасвим довољан да све бузбукваровиће у њега уметнем. Свако ће по своме сада да упише шта мисли да треба али знамо и да ће неки од немоћи да направе бес а од стилуса бодеж испод тоге. То већ није до мене. У том раму је као и у оном боршчу све оно што сте сами створили. Уживајте сада у минулом раду и заслугама за народ.
Било је мало и забаве. Шала се звала Род fucking Благојевић. Послужило је као илустрација за „дубоке спознаје“, „јаке“ међународне контакте и „зато што сам паметан“ политичке инвестиције. Један од три питао је може ли нешто за међународну забаву и ето, пошто је Гренел већ апанажиран, наметнуо се Род. Кад је видео са ким има посла и весели свеже амнестирани Род се нервирао што није дописао бар једну нулу, а могао је. Нико му то не би тамо замерио, напротив. Уосталом, он је први „амбасадор“ који је у колонији авансно исплаћен. Дуго се смејао дипломатски кор,...
А да безбукваровић какав јеси, умеш да чита знао би да је у овоме – самозвани – рођено и „ниси надлежан“, баш као што стварно ниси, а то је само једна реч у 36 текстова, 500 страна и милион речи. Знаш ли шта је заправо са свим тим створено? За сваког будног по једна реч да је пренесе даље. У тој речи - „самозвани“- живи семе свенародне слободе са једне и Римске параноје са друге стране. Јер и Рим се плаши те инфекције, јер тако то они виде. Како први тако и други, тако и овај трећи, највећи. У књизи коју си једину требао пажљиво да прочиташ видео би да је Херод самодржац, као и ти што си самодржац, то одлично знао. Зато је својој крволочној Херодијади објашњавао колико је опасно када Рим помисли да тетрарх не спроводи власт која му је дата, те јој је рекао – „Ако Римљани одлуче да ја, да ми, нисмо способни за владавину, све ће нам одузети,...“.
Да. Тако размишљају Римљани. Они верују да ако некоме дају власт онда могу и да је одузму. Јер тако је и Риму дата власт која може бити и узета. Немој да размишљаш даље од тога, опет ће се неко шалити са тобом и твоја три дана мрака.
Отуда параноја. А када је владар у параноји, онда нико није безбедан.
А ти, самозвани, ниси надлежан. Чак ни да распишеш изборе.
И зато, студентски захтеви нису испуњени !
Извор: Правда.рс
