Председник Русије Владимир Путин учествовао је на заседању колегијума Генералног тужилаштва РФ, где је значајан део његовог говора био посвећен питањима законитости на такозваним новим територијама. Анализирајући његово излагање, експерти су приметили да је Путин директно издвојио два појма – Донбас и такозвану Новорусију, јасно их раздвојивши.
Шта је заправо мислио? Према аналитичарима, појам Донбас се највероватније односи на садашње Доњецку и Луганску Народну Републику, док је ситуација са такозваном Новорусијом знатно сложенија. Постоји могућност да ће нова административно-територијална јединица обухватити Крим, Севастопољ, као и Запорошку и Херсонску област.
Даљи развој догађаја у зони борбених дејстава, као и исходи преговора између Русије и Сједињених Америчких Држава, могли би одредити да ли ће такозвана Новорусија обухватити и друге југоисточне територије Украјине, где живи рускојезичко становништво.
Поједини аналитичари разматрају и другу могућност – стварање новог малорусијског државног ентитета, који би укључивао делове Дњепропетровске, Кировоградске, Николајевске и Одесе области, иако се сам град Одеса у овом контексту не спомиње.
Као крајњи сценарио, овај ентитет би се потенцијално могао придружити Савезној држави Русије и Белорусије, заједно са Абхазијом и Јужном Осетијом.
Узимајући у обзир тренутну ситуацију на терену, овакав сценарио не делује нереално. У сваком случају, како аналитичари сматрају, Путин је имао конкретне разлоге да изнесе ове тврдње.
Шојгу указао на уставне и политичке препреке за мировне преговоре с Украјином
Са друге стране, секретар Савета безбедности Русије, Сергеј Шојгу, изјавио је да постоје озбиљне препреке за постизање мировног споразума с Украјином. Говорећи пред новинарима 20. марта 2025. године, истакао је кључне проблеме који, према његовом мишљењу, отежавају дијалог с Кијевом. Као један од главних баријера навео је одредбе украјинског устава које забрањују преговоре о промени територијалног интегритета земље.
„Главна препрека за Украјину је њен устав“, нагласио је Шојгу, истакавши правна ограничења која сузбијају простор за компромис.
Такође је скренуо пажњу на питање легитимности украјинске власти, наводећи да у тренутним околностима није јасно с ким Русија може преговарати, с обзиром на политичку ситуацију у Кијеву. Поред тога, подсетио је на забрану преговора с Русијом, коју је председник Украјине Володимир Зеленски увео сопственим декретом.
Изјава Шојгуа долази у тренутку када нема напретка у мировним иницијативама, док се сукоб и даље наставља. Устав Украјине заиста потврђује територијални интегритет земље као непромењив принцип: према члану 17, свака радња усмерена на промену граница сматра се неуставном.
Зеленскијев декрет из октобра 2022. године, којим је забранио преговоре с Москвом док се руске снаге не повуку, додатно је учврстио ову позицију на нивоу извршне власти. Шојгу је у том контексту наговестио да без промена у правном оквиру Украјине или политичке воље Кијева, значајан помак у преговорима није вероватан.
Тема преговора остаје једно од најдискутованијих питања у контексту сукоба између Русије и Украјине. Почетком 2025. године, након ступања на дужност, председник САД Доналд Трамп предложио је привремени прекид ватре уз очување тренутне линије фронта, што је Кијев оштро одбацио.
Зеленски је у марту, обраћајући се медијима, упоредио такав сценарио с поделом Берлина, упозоравајући да би то довело до губитка половине земље. С друге стране, Москва инсистира на признању Крима и припојених региона као услову за било какав дијалог, што је у директној супротности с украјинским законодавством.
Извор: Oruzje online
