Снимке од 15. марта показују да се у моменту 15-минутне тишине пуцало на грађане звучним или ваздушним топом. Стотине грађана су пријавиле разноврсне здравствене проблеме, а многи су били повређени у стампеду који је топ изазвао. Стампедо може да има катастрофалне последице на овако великим окупљањима. Најсмртоноснији се десио 2015. године у Мини у Саудијској Арабији, где је на хаџу у спонтаном стампеду погинуло преко две хиљаде људи. Београдски стампедо се разликује по томе што је намерно изазван и у секунди је покренуо велики талас људи. Топ је пуцао негде из правца Теразија Улицом краља Милана према Славији, а грађани су се срећом склањали устрану. Да су почели да беже у правцу топовског таласа према препуној Славији, могло је да буде на стотине мртвих и хиљаде повређених. То је председник и желео – да окрене народ против вас и прикаже да су ваше жртве вишеструко премашиле новосадске жртве.
У питању је чисти акт тероризма из члана 391. Кривичног законика: „Ко у намери да озбиљно застраши становништво нападне на живот, тело или слободу другог лица, казниће се затвором од пет до петнаест година“. Можете слободно да допишете одговорност за терористички напад 15. марта на списак вашег другог захтева.
Вратимо се сада вашим колегама у Северној Македонији који су се окупљали протекле недеље на скопском и другим универзитетима – завијени у црно због кочанске трагедије. Северна Македонија може да нас научи четири важне лекције, од којих су две примери које треба следити, а две су примери грешака на којима треба учити да се не понове.
Прва је лекција из одговорности. У Северној Македонији су већ на дан трагедије, у недељу 16. марта, ухапсили 20 осумњичених (међу којима су шест функционера надлежног министарства), док је за прва хапшења за новосадску трагедију требало 20 дана и то под великим притиском грађана. Чекање са хапшењима је довело до тога да су одговорни за пад надстрешнице могли да сакрију или униште део доказа или да утичу на сведоке. Због тога и недостаје део грађевинских дневника и други документи који би упућивали на одговорност, а који сачињавају ваш први захтев. У Северној Македонији је сва документација била доступна тужитељству исти дан, у недељу 16. марта, и медији су одмах објавили да је дискотека имала фалсификовану дозволу за рад и да није имала одговарајућу противпожарну заштиту. Осим тога, у Северној Македонији је и политичка одговорност била промптна. Првог радног дана након трагичног пожара у дискотеци, градоначелник Кочана је дао оставку.
Ефикасност реаговања институција Северне Македоније у овом случају је повезана са чињеницом да је највећи део одговорности на претходној власти. Да је за трагедију била одговорна актуелна власт, не верујем да би тако брзо реаговала. Само директна (пленумска) демократија може да обезбеди одговорност у реалном времену, без обзира на то ко је на власти. У случају оваквих трагедија, грађански зборови могу одмах да поставе захтеве који ће да обавезују власт, а ако их не испуни онда ће да падне.
Друга лекција је промптна инспекција сличних објеката који потенцијално угрожавају безбедност грађана. Македонска Влада је исти дан, понављам у недељу 16. марта, наложила инспекцију свих угоститељских објеката у Северној Македонији како би се спречила слична трагедија. Аналогно томе, Влада Србије је требало да наложи инспекцијски надзор свих железничких објеката, као и свих јавних објеката и инфраструктуре у чијој су градњи учествовале фирме које су реконструисале Железничку станицу у Новом Саду. Уместо тога, опозиција и медији су открили да многи нови или реконструисани јавни објекти у Србији немају употребну дозволу, међу њима ни нова Железничка станица у Београду (Прокоп). Провера безбедности ових објеката биће приоритетни задатак будуће Владе.
Трећа лекција је како спречити избегавање одговорности за системску корупцију. Северна Македонија у томе није успела. Након што је 2015. опозиција објавила 35 снимки криминала премијера Никола Груевски, његових министара и других функционера, председник Ђорђе Иванов је 2016. помиловао 57 особа. Под притиском масовних протеста грађана („Шарена револуција“) и Европске уније, Иванов је повукао спорна помиловања од кривичног гоњења. Да се спремају помиловања напредњака је била тема мог другог писма и како се то може спречити. А писао сам тамо и о проблему да и Скупштина може све одговорне амнестирати и како то спречити. Македонски парламент је управо 2023. године зауставио кривично гоњење за оних 35 „бомби“ изменом Кривичног законика којом је корупција из тог периода послана у застару. Ово је важна лекција јер македонски грађани су на протестима срушили режим Груевског тражећи правду, али седам година касније су скрштених руку гледали како сва одговорност за ту корупцију пада у воду.
Четврта лекција је лекција из прелазне владе која је тамо била састављена договором владајућих и опозиције. Знам да у делу вас постоји снажан отпор према теми прелазне владе, али видећете да нема другог начина да се ваши захтеви испуне и овде треба учити на грешкама Северне Македоније. Проблем је што тамо прелазна влада није била нестраначка експертска влада и због тога је у њој било доста политичке трговине која се наставила и довела до тога да нико на крају није одговарао. У медијима се некад погрешно помиње да је Цветковићева Влада била експертска – у тој влади је само он био експерт близак Демократској странци – а министри су сви били из партија тадашње владајуће коалиције. Прелазна експертска влада каква је потребна Србији би била орочена са само једним задатком – да обезбеди поштене изборе како би грађани изабрали власт која ће да испуни ваше захтеве. То треба да буде пленумска влада како би имала шири друштвени легитимитет, а то значи да би иделани сценарио био да студентски пленуми предложе, а грађански зборови изаберу привремену владу. Али разумем да тај моменат још није дошао и немојте моје ставове схватати као притисак.
Неки приговарају да 15. март није резултирао ничим новим, али ја мислим да није тако. Грађани су послушали ваш позив на директну демократију и организовали првих 20-ак грађанских пленума (зборова) у градовима и општинама широм Србије. После првих грађанских пленума у Мачви (7.2), Богатићу (8.3), Банатском Карловцу (11.3) и још пар места, протекле недеље се покренуо талас грађанских зборова: Чачак (15.3), Врачар / Чубурски парк (19.3), Крњача (19.3), Младеновац (19.3), Шид (19.3), Вршац (19.3), Нови Сад (19.3), Зрењанин (19.3), Лозница (20.3), Смедерево (20.3), Сремска Митровица (20.3), Аранђеловац (21.3), Стари град (21.3), Нова Пазова (23.3), Палилула (23.3), Нови Београд (блокови 9а, 11а, 11б, 11ц – 23.3), Варварин… То су они које сам успео да забележим, а има их још много.
На крају се поставља питање коју лекцију ваше колеге у Северној Македонији могу да науче од вас? Сматрам да је то апсолутно лекција из директне (пленумске) демократије. А они, толико ефикасни, већ три дана после трагедије отворили своју Инстаграм страницу и гласно позвали своје грађане – „Сите на пленуми!“. А ехо се враћа у Србију и понавља: „Сви у зборове! Сви у зборове!“.
Аутор је универзитетски професор и стручњак за транзициону правду
ШОКАНТНО ПРИЗНАЊЕ: Чешки председник открио застрашујућу истину о украјинском поразу
Извор: Данас.рс
