Ко ће од њих претрпети више штете ако скрене погрешно, није нарочито тешко погодити.
Јубилеј у Бриселу
Важна година за европско-кинеске односе почела је у доста другачијем расположењу. Антонио Кошта је, након што је у децембру постављен на чело Европског савета, већ у првој половини јануара телефоном разговарао са кинеским лидером Си Ђинпингом. И то у прилично оптимистичном тону, чини се, будући да је један неименовани европски званичник новинарима потом рекао да су се Си и Кошта сагласили да ”50. годишњица од успостављања дипломатских односа може да буде добра прилика за успешан самит Европске уније и Кине касније током године”.
Притом, како су уочили поједини посматрачи, до тог разговора Брисела и Пекинга дошло је само неколико дана пре инаугурације Доналда Трампа у Вашингтону. Што, како је протумачено, није било производ случајности или обавеза у згуснутим распоредима него сигнал Вашингтону да Европска унија жели да задржи своје опције отвореним према Кини. Упркос трговинским трзавицама и очекивањима да ће Трамп – настављајући политику свог претходника – присилити Европску унију да се још више одвоји од Кине.
Две губитничке опције
Што се тога тиче, обе постојеће опције пред Европом о(т)писиване су као губитничке. Повиновање Вашингтону значило би одмазду Пекинга, нови удар на пољуљане економије Европске уније и, сходно томе, тестирање јединства 27 чланица блока да заједно наставе таквим путем. Док би супротна опција, одбијање да се поступи по наређењу Вашингтона, могло да изазове одмазду Сједињених Држава царинама на европску робу. Што би, опет, представљало нови удар на пољуљане економије Европске уније и, такође, ставило на још један тежак тест јединство чланица Уније…
При чему треба имати у виду да већина чланица Европске уније има суфицит у трговини с Америком. Док је насупрот томе Европска унија у трговинском дефициту с Кином у износу од више од 300 милијарди евра прошле године.
Борбени кинески дипломата
Датум европско-кинеског самита оном приликом разговора Сија и Коште није био утврђен, али се нагађало да ће бити уприличен око 6. маја, кад и пада округла годишњица. И очекивало да ће, због јубилеја колико и значаја тренутка, самиту у Бриселу присуствовати и председник Кине лично.
Ова очекивања, међутим, пољуљана су већ почетком фебруара, чим је за новог кинеског амбасадора у бриселском седишту Европске уније именован борбени дипломата Лу Шај, што је ”Фајненшел тајмс” одмах разумео као предзнак тврђег односа Пекинга према Бриселу. И то са добрим разлогом јер је, као тадашњи кинески амбасадор у Француској, 2023. Лу разбеснео и француске званичнике и три балтичке државице оценом да ”државе бившег Совјетског Савеза немају статус заснован на међународном праву”, што укључује и украјинско полагање права на Крим.
Ово интригантно тумачење одредби међународног права, и то у јеку руске Специјалне војне операције у Украјини, није спречило напредак у каријери овог дипломате. А његово контроверзно именовање, како је протумачено у Бриселу, да допринесе утиску, уследило је само пар дана након што је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила настојања да поправи односе Брисела и Пекинга.
Однос на леду
А сада ”Фајненшел тајмс” открива, позивајући се на два извора из Брисела, да је Си Ђинпинг одбио позив да дође на јубиларни самит. И да нуди да, као што је и уобичајено, на самит са Европском унијом у име Кине оде премијер Ли Ћијанг, упркос томе што у Бриселу сматрају да због значаја догађаја Си лично треба да их удостоји посете. Ово, тумачи лондонски лист, ”у Европској унији изазива питања о искрености недавних кинеских понуда”. ”Однос је на леду”, казао је један виши званичник Европске уније.
Да би из Пекинга већ дан касније стигао одговор на редовној конференцији за медије Министарства спољних послова. Уз поновљене – очекиване – учтиве фразе о жељи да односи напредују, изговорено је и нешто што се може схватити као опомена: Пекинг и Брисел налазе се на важном раскршћу својих билатералних односа.
Куда воде путеви са тог раскршћа? Да ли је, и зашто, Си Ђинпинг одбио позив Брисела? И коју ће од две губитничке опције изабрати Европска унија?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, и аналитичар Бранко Павловић.
НИСМО ВИШЕ МЕТЕ: Просветари из удружења "Пулс" протестовали у Београду
Извор: Спутник.рс
