Бранислав Бјелица је у својој књизи „Београдски губитник“ сабрао обичне и неприметне становнике наше престонице, али непоколебљиве у свом неславном постојању. Они су јунаци прича, никако јунаци или знамените личности Београда.
Неки од њих практично никада нису ни мрдали из свог краја. Ту су, код локалне самопослуге, где лочу пиво и баве се политиком. За разлику од „локалних политичара“, таксиста Шоне зуји по свим улицама, зна сваку рупу на београдском асфалту. Фризерка Цеца не зуји баш толико, али је као и Шонета сви у граду нервирају. Највише зато што су сељаци. Учитељица Снежа необична је Београђанка, за њу су сви млади дивни – док не одрасту у мрзовољне Београђане. С друге стране, Душко Циганин „са Каленић“ није се много школовао („па, знаш како, бато, нису се Цигани много школовали ни кад сам ја ишо у школу“), али је већи Београђанин од свих Београђана – осма генерација, мало ли је?
„Јунаци збирке ’Београдски губитник’ стварно постоје или су постојали. Хтео сам да и они уђу у вечност“, открива нам аутор и додаје: „Мислим и да ће приче бити занимљиве, јер су пуне (бео)градског живота. Има ту и комедије, и драме, и туге, и смрти, и бола, као што је има и на београдским улицама. Сетио сам се људи којих се нико не би сетио ни за три живота, нити би их приметио када поред њих прођу на улици. Сад су у књизи, као прави литерарни јунаци: и портир, и ауто-механичар, и конобар, и шнајдерка, и таксиста, и фризерка и... Наше неприметне комшије у овом двомилионском, прљавом хаосу.“
„Београдског губитника“ можете пронаћи од уторка 25. марта у свим књижарама Делфи, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари и на сајту.
Извор: Правда
