Јелена Карлеуша, чији су налози на већини друштвених мрежа угашени након што су корисници масовно пријављивали садржај због увредљивих, расистичких и насилних порука, последњих недеља користи Фејсбук као једини преостали канал за промовисање својих политичких ставова.
Ипак, чак и тамо њене објаве нестају убрзо након објављивања, очигледно у покушају да се избегне додатна одговорност или нова забрана.
Њене поруке су, међутим, остале забележене – и оне сведоче о дубокој нетрпељивости према студентима који већ месецима организују мирне протесте широм Србије, првенствено захтевајући одговорност за пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је живот изгубило 16 особа.
Сада је отишла корак даље па за те исте студенте каже да су „извршили колективни харакири“ – најгоре од свега – да су „нанели више зла Србији него иједан рат“.
„Србији ниједан рат није нанео више зла и штете него што су Србији учинили политички изманипулисани студенти. 4 месеца да не раде факултети, средње и основне школе није се десило ни у једном рату, Ковиду, итд. Као овце на клање, један за другим, несвесни последица по себе и друге, извршили су колективни харакири. И једино коме су руке крваве и то у црвеној, белој и плавој боји јесу руке оних који као хистерични мајмуни са искеженим зубима вичу ПУМПАЈ. Е, шта сте пумпали-пумпали сте“, написала је она.
„Анархија се сузбија само адекватним мерама, ту не сме да се рачуна на њихов здрав разум јер њихов мозак ПУМПА-не размишља“, сматра Карлеуша.
„То је као са овим мајмунима који нападају ове несрећне људе из СНС-а по општинама.
Да су мајмуни први пут добили по лабрњама размислили би други пут да ли ће кренути. Јер мајмуни спадају у топ 3 интелигентних животиња и разумеју много тога. Кад су први пут бацили јаје на неку жену морало је бар по два жива јајета да им се дају да их прогутају. Добро је живо јаје за грло. Све би им било јасно. И онда се та драгоцена јаја у овој очигледно богатој зељи где се гадјамо јајима не би трошила узалуд, мајмуни би били пред изумирањем као и свуда на планети и све би било демократски и по ЕУ стандардима.“
Потом се Калреуша поново окомила на ректора Ђокића.
„Зашто је ректор Дјокић на слободи? Зашто његова издајничка пумпа још пумпа? Зашто декани не пумпају на бироу за запошљавање? Верујем да ће се, тако перфидни снаћи јер перфидност је знак више интелигенције. Кад су могли да злоупотребе децу, могу они све. Па и да копају њиве, беру малине… траже се радници.“
„А Вучић? Његову књигу чекам. Верујем да ће у њој имати много тога да нам каже али и открије. То ће бити БЕСТСЕЛЛИНГ БООК и приручник за многе како преживети оно што до сада нико није“, закључила је естрадна певачица.
Чини се да њене речи нису само израз личног мишљења – оне одражавају све присутнији наратив власти који демонизује сваког ко исказује неслагање. У том контексту, Карлеуша се намеће као мегафон режима, често користећи увреде и реторику насиља да би делегитимизовала грађански отпор.
У тренутку када се Србија суочава са озбиљним оптужбама за корупцију, ауторитаризам и урушавање институција, Карлеуша као популарна личност бира да не испитује систем – већ да вербално гази оне који га критикују. А ни њена подршка Вучићу више није дискретна – занимљиво је да на свом Фејсбук профилу прати само три странице: Српску напредну странку, председника Вучића и таблоид Информер.
Карлеуша би требало да, упркос естрадном статусу, има одговорност у јавном говору. Њено отворено подржавање репресије над студентима и глорификација ауторитета показују како део естраде све више преузима улогу пропагандних средстава – често у замену за привилегије, медијски простор и политичку заштиту.
Извор: Нова.рс
