- Нисмо још објавили најновије пројекције, тренутно их спремамо, али ћемо смањити прогнозе за раст БДП-а ове године мало, а повећати идуће две године. То је због протеста и политичких промена - видљиво је да је економска активност у првом кварталу мало успорила, али су наша очекивања такође да ће или до краја ове године или почетком следеће доћи до промене власти, па ће онда раст бити мало већи. И глобална дешавања, око трговинског рата, свакако имају утицај на све ово - каже Бранимир Јовановић, економиста за балканске земље у Бечком институту за међународне економске студије, пише Нова Економија.
Народна банка Србије (НБС) је у последња два месеца смањила девизне резерве којима се динар брани од евра. Од почетка 2025. године до краја фебруара, НБС је нето продала 745 милиона евра, при чему је у јануару била нето продавац 420 милиона евра, док је у фебруару ова продаја смањена на 325 милиона евра. Прошле године је деловала у супротном смеру па је НБС је нето купила 2,7 милијарди евра да би одржала курс.
- Девизне резерве су се мало смањиле у јануару и фебруару, и динар је мало ослабио, на 117,2 за евро. То је такође због неповољног економског стања, али не очекујемо неке драстичне промене. Ипак су резерве на добром нивоу - око 7 месеци увоза, сто је пуно висе од грубог правила да требају бити бар 3 месеци. Динар ће вероватно мало додатно ослабити, али не висе од 117,5. - кажу из НБС.
Ове године Србију очекује задуживање у виду еврообвезница до две милијарде евра, домаће емисије до 2,1 милијарде евра и зајмова из комерцијалних извора до 3,1 милијарде евра, што ће створити притисак на ионако висок јавни дуг, а када је у питању његов удео у БДП-у. Када се смањује БДП, аутоматски удео јавног дуга у њему расте. Српска Влада је и органозовала два пута у јеку протеста емисије домаћих хартија од вредности.
Буџетски дефицит за ову годину планиран је на 3 одсто, али су се давања из буџета у међувремену знатно увећала због непредвиђених захтева у виду студентских кредита, школарина, плата за образовање, санкција НИС-у и потенцијалних других. С обзиром да земља има саветодаван аранжман са ММФ-ом који захтева да јавни дуг буде испод 50 одсто БДП-а, остаје да се види колико ће и да ли овај плафон бити пробијен.
Извор: Нова Економија
