Упоредили смо податке о нивоу јавног дуга и његовом износу у односу на бруто домаћи производ код свих влада од 2000. године до данас. Бројке су на страни другог мандата Војислава Коштунице. У 2008. српске јавне финансије, макар по питању јавног дуга, још су се добро држале. Али је дефицит најавио у ком ће правцу ићи.
Са 180 на 88 одсто БДП-а
Влада Зорана Ђинђића формирана је у јануару 2001. године. Србија је на крају 2000. дуговала 14,1 милијарду евра. Тај износ је значајно премашивао износ тадашњег бруто домаћег производа. Скоро 180 одсто истог. Већ током исте године износ и ниво јавног дуга су значајно смањени. Година је завршена са 13,4 милијарде евра дуга што је било 88,1 одсто БДП.
Зоран Живковић је постао премијер 2003. године, а дуг Србије се смањио на 11 милијарди евра што је било мало више од половине онога што се у Србији створи. На крају мандата јавни дуг је пао на 9,7 милијарди евра, односно 48,7 одсто БДП.
И прва влада Војислава Коштунице наставила је да смањује задужење. Са 9,7 милијарди евра, на крају 2007. године пао је на 8,9 милијарди евра или 26,8 одсто БДП. У другом мандату захуктавала се криза, а Србија је још није признавала. И на истеку другог мандата владе Војислава Коштунице, дуг је био најмањи – 8,78 милијарди евра, што је било четвртина БДП.
То је, између осталог, година када је Србија продала већински удео у Нафтној индустрији Србије. Већински пакет од 51 одсто акција НИС-а продат је у децембру 2008. руском Гаспромњефту за 400 милиона евра. И то уз обавезу улагања око 550 милиона евра у модернизацију рафинерије у Панчеву.
Од стабилног до понора
Ко би рекао да је баш Мирко Цветковић, чија влада на крају мандата није могла да прође ревизију Међународног монетарног фонда, на почетку имао заправо најповољнију дужничку позицију.
Али већ 2009. почиње да се компликује финансијска позиција Србије. Већ после два месеца стручна јавност и медији упозоравају да је планирани буџет нереалан и најављује се ребаланс и нова задужења.
Србија је 2008. заправо завршила са 8,9 милијарди динара већим дефицитом од плана. И приходи су наставили да падају и наредних месеци. А кредити и задуженост да расту. Влада Мирка Цветковића напустила је сцену јула 2012. године, са дугом од скоро 15,4 милијарди евра што је било око 44 одсто БДП.
Податак о висини јавног дуга је управо из месеца када је влада промењена. На исти начин су узети подаци и за наредне владе, јер је било могуће извући месечне пресеке, док се подаци за претходне мандатаре односе на крај године.
Прва консолидација
Прву владу новог режима водио је Ивица Дачић и то од јула 2012. до априла 2014. године. Дуг је нарастао до 20,6 милијарди евра, односно 62,7 одсто БДП.
„Током 2012. године постало је извесно да јавне финансије Србије нису на дугорочно одрживој путањи без суштинског заокрета у вођењу фискалне политике“, приметио је раније Фискални савет. „Као одговор владе на висок дефицит од 6,8% БДП и растући јавни дуг који је достигао ниво од 58% БДП-а, уследио је амбициозан трогодишњи програм фискалне консолидације. План за смањење буџетског дефицита почивао је на три стуба“.
Ограничен је раст зарада у јавном сектору и пензија. Повећано је неколико пореских стопа. Планирана је реформа јавних предузећа.
„За непуне три године Србија је од просечно задужене земље доспела међу најзадуженије земље региона, а по расходима за камате на јавни дуг који ће 2015. достићи 3,5% БДП-а или преко 1,1 милијарди евра, налази се у самом врху у Европи. Колико је јавни дуг Србије скуп најбоље показује поређење са Грчком. Она има дуг од око 180% БДП, а за камате издваја само 0,7 п.п. БДП-а више буџетских средстава. Поражавајуће је и то што за камате већ трошимо више него за јавне инвестиције, а тек нешто мање од целокупних расхода за образовање и науку“, приметио је још 2015. Фискални савет.
Штедња други пут
Током фискалне консолидације на чело владе је дошао Александар Вучић. Дуг је до августа 2016. достигао 24,3 милијарде евра или 72,1 одсто БДП. То је највећи ниво дуга у односу на БДП, ако се изузме 2000. година.
Током другог манадата Александра Вучића као премијера Србије, јавни дуг је благо пао. Тик испод 24 милијарде евра. Пао је и удео у БДП и то на 65,7 одсто. Том резултату претходила је још једна фискална консолидација.
„Нови трогодишњи програм фискалне консолидације започет је крајем 2014. године, и посматрајући планирано смањење буџетског дефицита, једнако је амбициозан као претходни из 2012. године. Први резултати већ су видљиви у буџету: мањак у прва четири месеца 2015. године износи само 22 милијарде динара, док је у истом периоду претходне године дефицит опште државе био четири пута већи“, рекао је Фисклани савет.
Износ расте, удео пада
После два Вучићева, уследила су три мандата Ане Брнабић. Износ дуга је већи на крају сваког, али његово учешће у БДП пада. Тако је 2020. износио 26,7 милијарди евра или 56,9 одсто БДП. На крају другог је стигао до 32,4 милијарди евра, али 53,7 одсто БДП.
Владу Милоша Вучевића дочекао је дуг од 36,3 милијарде динара или 47,6 одсто БДП. Док чекамо да Скупштина прими к знању Вучевићеву оставку, баратамо са износом јавног дуга на крају 2024. године. Тада је износио 38,9 милијарди динара, односно 47,4 одсто БДП.
Извор: Форбс
