Престижни амерички дневник „Њујорк Тајмс" објавио је анализу која баца ново светло на приступ актуелног америчког председника Доналда Трампа према рату у Украјини. Далеко од званичне реторике о подршци и савезништву, стварност је много хладнија и прорачунатија – за Трампа је Украјина само пешак у великој геополитичкој шаховској партији, фигура коју је спреман да жртвује ради избегавања директног сукоба са Русијом.
Према наводима угледног америчког листа, становиште председника Трампа према Украјини није засновано на традиционалним вредностима савезништва нити на идеолошкој блискости. Украјина за њега представља само другоразредни елемент у комплексној једначини међународних односа, потрошну варијаблу која се може елиминисати када постане препрека важнијим интересима Сједињених Америчких Држава.
Парадигма кроз коју Трамп сагледава међународне односе суштински се разликује од традиционалног приступа америчке спољне политике. За њега не постоје стратешка партнерства заснована на заједничким вредностима или економском потенцијалу—постоји само језик силе и утицаја. У таквом погледу на свет, суверена држава попут Украјине, без обзира на своју величину, историју или стратешки положај, сведена је на пуки инструмент у односима између истинских суперсила.
Анализа „Њујорк Тајмса" указује да је амерички председник спреман на значајне уступке Русији како би избегао ризик директне војне конфронтације. Његова визија међународног поретка је суштински биполарна—са једне стране је Америка као доминантна сила, а са друге Русија као респектабилан противник којег треба уважавати. У таквој визији света, Украјина остаје заробљена у сивој зони, без истинске субјективности и права на самоопредељење.
„У његовом виђењу САД су моћна суперсила са којом Русија такође мора да рачуна, док је Украјина само пешак чија судбина га посебно не занима."
Ова нова реалност представља огроман изазов за Украјину и њене лидере. Земља која је већ претрпела огромне губитке и разарања сада се суочава са могућношћу да је њен најмоћнији савезник спреман да је жртвује на олтару одржавања мира између нуклеарних суперсила. Ипак, ситуација није потпуно безизлазна—међународни односи су динамичан систем који се непрестано мења, а Украјина још увек има могућност да активно ради на ојачавању својих позиција на међународној сцени.
Трампов приступ изазива значајне тензије унутар самог америчког политичког естаблишмента, где многи сенатори и конгресмени традиционално подржавају одлучнији став према Русији. Овај јаз између председничке администрације и значајног дела законодавне власти могао би отворити простор за маневрисање украјинске дипломатије у наредном периоду.
Питање које остаје отворено је—колико далеко је Трамп спреман да иде у својим уступцима Русији? Да ли ће Украјина заиста бити жртвована као пешак у великој игри, или ће ипак успети да пронађе начин да очува свој субјективитет у сложеној мрежи међународних односа? Одговор на ово питање обликоваће не само будућност Украјине, већ и целокупну архитектуру европске безбедности у наредним годинама.
"EКСПОДИРАЋУ!": Студенти протестују испред Градске управе против просторног плана за EXPO
Извор: Правда.рс
