„Оснивањем ’народног покрета’ блиског државним властима,Вучић је током викенда покушао да поврати иницијативу. На тај начин он жели да ослаби студентски и омладински покрет који већ месецима маршира по Србији и на својим скуповима захтева одговорност државних органа“, пише Noje cirher cajtung.

„Режим је дуго пуштао да ствари иду својим током. Очекивало се да ће се покрет угасити. А пошто су студенти истрајали и када је њихов круг присталица порастао и проширио се на градове у провинцији, власт је појачала притисак на активисте и новинаре. Било је хапшења, претреса кућа и оптужби.“

„Иако појединци плаћају високу цену за своју посвећеност, полиција и правосуђе нити су у стању, нити су вољни да сузбију широки покрет. Чак и медијске клевете и покушаји уцене од стране тајних служби имају само ограничен ефекат: протест је организован на децентрализован начин. Видљивих лидера нема.“

Лоша копија

У чланку се износи процена да је Вучићевом митингу у суботу присуствовало око 55.000 људи. „То није много с обзиром на пропагандни напор који су партија и власт уложиле у то. Средином марта студенти су мобилисали вишеструко више грађана у Београду. У Београд су од петка аутобусима из целе Србије довезене хиљаде људи, међу којима и бројни пензионери. Према извештајима медија, странка је општинама и државним предузећима наметнула квоте које су званичници морали да испуне.“

„Вучић је те вечери на говорници прославио рођење новог ’покрета за народ и државу’. Стварање политичког покрета одозго који тврди да је народни покрет, већ само по себи је чудно – што се потврдило и самом организацијом митинга: то је била лоша копија студентских протеста.“

У чланку се наводи да су бесплатна храна и пиће дељени на штандовима, чиме се опонашала великодушност с којом становништво нуди храну и смештај студентима док марширају. Указује се да су организатори довезли тракторе, што подсећа на студентске демонстрације с којима се често солидаришу и пољопривредници. Примећено је да је иза Вучићеве говорнице писало: „Не дамо Србију!“ – што је скоро исти слоган као онај који користи покрет за борбу против рударења литијума.

„И као што студенти од новембра постављају по четири захтева, укључујући и обелодањивање грађевинске документације о реновирању железничке станице у Новом Саду, тако захтеве поставља председник. Само што их је пет.“

Нови грађански дух

„Истовремено“, пише швајцарски лист, „у Новом Пазару, већински бошњачком (муслиманском) граду на западу земље, могло се видети сасвим другачије схватање патриотизма. У суботу су студентски протестни марш дочекале колеге студенти са локалног универзитета.“

„Од ратова 1990-их, односи између бошњачког становништва и остатка земље су напети. Сада су се муслимански студенти братимили са својим колегама из Београда под српском заставом. То је заиста израз новог грађанског духа. Он не произилази из етничке припадности или вере, већ из заједничког осећаја одговорности према држави и друштву“, закључује Noje cirher cajtung.

Извор: Нова