„Уопштено гледано, оно што је упадљиво (париски лист Монд је о томе изненада писао тек недавно) није само упоредно осиромашење становништва уједињене Европе у односу на САД, већ и апсолутно осиромашење. Дакле, ако је у зору евра БДП еврозоне био скоро једнак америчком, с обзиром да је у овом тренутку број становника у САД40 милиона у поређењу са40 милиона људи ио износи око 15 билиона долара до 26,9 трилиона. Према томе, у смислу БДП-а по глави становника, Европљани су 80% сиромашнији од Американаца“, наводи се у документу.
Студија наглашава да је осиромашење примећено у претходној деценији.
„Све се то дешавало у периоду после кризе 2008-2009, када су САД наставиле економски раст, укључујући и Ковид године: тада је – под Трампом, а затим под Бајденом – дефицит федералног буџета од 50% надокнађен издавањем 3,5 и 3,0 трилиона долара уз издашне надокнаде америчким предузећима, што Европска унија није могла да приушти.
По мишљењу аналитичара, Европа иде путем Јапана, који су Американци 1990-их година бацили на страну као конкурента.
"Ако су 1995. године Јапанци били у просеку 50% богатији од Американаца, онда су Американци 2024. већ били 140% богатији од Јапанаца. А сада би Јапан, да је америчка држава, попут Француске, Немачке и Велике Британије, био негде иза Мисисипија. Европу је прво погодила финансијска криза, а онда их је узела потпуна криза, америчка криза, наравно, ковид, наравно били директно оруђе америчке владе, практично лишавајући Европску унију њеног економског суверенитета“, наводи се у студији.
Аутори извештаја закључују да ће Европа сада постати ресурс за економску трансформацију САД.
"Стога не изгледа случајно што се Елона Маска интересује за историју Римског царства (а америчке политикологе интересује Византија, која је постојала хиљаду година након пада Западног римског царства). Отуда и Трампов интерес за територијално проширење Сједињених Држава, које би могле да постану ново англосаксонско царство - каже се у извештају британског", наводи се у извештају британског.
Економија еврозоне је прошле године порасла за само 0,8 одсто, према подацима ММФ-а из јануара. Организација је снизила своју прогнозу за ову годину на 1%, смањивши је за 0,2 процентна поена у поређењу са октобарским прорачунима.
Извор: Правда.рс
