„Дакле, овај државни пројекат, слично другим, попут Експа и пратећих инфраструктурних пројеката који ће коштати 18 милијарди евра, су параван за исисавање новца из система и последично, приватно богаћење банде која влада овом земљом. Ми плаћамо, како новцем тако и животима, јавни дуг који ћемо ми враћати убрзано расте, убрзано расту обавезе на име камата и доносе се закони којима се убрзавају процедуре и истовремено угрожава безбедност грађана. У крајњој инстанци, имамо небезбедне објекте, путеве и пруге што је искључиво последица системске корупције – радове изводе дојучерашњи перачи тепиха са фуш материјалима који не испуњавају минималне стандарде квалитета. Када се трагедија деси, као што се дешавају и као што ће се дешавати, лове се инжењери, док они који су огрезли у корупцији, утаји пореза и прању пара остају на слободи и неометано настављају са пљачком“ истиче Огњен Радоњић.
Колико рад Анкетне комисије чији сте члан може да допринесе разоткривању степена корупције на Железничкој станици у Новом Саду?
„Дајемо све од себе имајући у виду задата ограничња обзиром да су нас затрпали са преко 22 хиљаде докумената на близу 600 хиљада страна од којих је огромна већина докумената ирелевантна јер се односи се на цео пројекат реконструкције железничке пруге, а не само на станичну зграду у Новом Саду, потом сумњамо да је део документације фалсификован, док оне документације која нам је потребна, а то су на пример финансијске трансакције, нема.“
Да ли је већ сад јасно да је врх власти одговоран за то што се десило?
„Наравно. Ви имате документа у којима јасно стоји да председник тражи, из непознатих разлога, убрзање радова и да нас је то коштало око 65 милиона долара. Ви имате снимке на којима Јелена Танасковић, Маја Гојковић и Горан Весић тврде да је Железничка станица у Новом Саду безбедна и да је урађена у складу са највишим стандардима. Исто тако, Горан Весић је потписао Анекс 3 и Анекс 4 Комерцијалног уговора у којима је за ставку „Остали радови“ вредних 15 милиона долара,предвиђено да насупрот општим начелима ефикасности, конкурентности, економичности, транспарентности и одсуства дискриминације, али и Закону о облигационим односима и Комерцијалном уговору држава директно бира подизвођаче и одговара за њихов рад. Такође, у тим анексима се налазе неке бизарне цифре типа кружни ток у Суботици од милион долара или археолошки радови за преко 6 милиона долара. Не мање важно, насупрот Комерцијалном уговору који је везан за трасу Нови Сад-Келебија, у Анексу 4 наилазимо на плаћање радова у Земун пољу, Алтини, Батајници или на прузи до Експа што је директно кршење уговора о кредиту. Било би добро да нам објасне зашто су по доласку на власт одустали од првобитног пројекта, по ком је модернизација и реконструкција железнице од Новог Сада до Келебије требало да кошта 330 милиона евра и да се финансира новцем ЕУ који је, осим једног дела бесповратних средстава, подразумевао транспарентне процедуре и накнадно ангажовали Кинезе по четири пута већој цени и нетранспарентним процедурама. Међу одговорнима су и Милош Вучевић и бивши градоначелник Новог Сада Милан Ђурић.“
Да ли мислите да се студенти могу изборити за испуњење својих захтева, уколико ова борба не добије и политички контекст?
„Ова борба од почетка има политички контекст и односи се на владавину права, то јест захтев да се одговорни казне, али и да институције функционишу, односно да се раздвоје извршна, законодавна и судска власт како јесте по слову Устава, али у пракси под гвозденом шаком председника, то јест ненадлежне предметне институције. Наравно, да би се примакли циљу, како испуњењу студентских захтева, тако и промени система, нужна је промена разбојничке власти, а да би се то десило предуслов јесте конкретна политичка артикулација протеста кроз рађање нове политичке организације. Дакле, у првом кораку морамо дефинисати какво друштво желимо и како до тог друштва да дођемо. Прилично сам сигуран да је елементарно да се изборимо за слободне и поштене изборе који су темељ демократије.“
Док се протести у Србији не смирују, Александар Вучић обавља консултације за избор новог мандатара. Шта очекујете од те нове Владе?
„Очекујем исто. Да гуслају по старом, нас малтретирају и штите своје бизнисе и крими интересе. Репресија ће јачати, а на нама је да то издржимо. Уколико будемо истрајни, имамо шансе да успемо. У супротном, њихова освета ће бити страшна. Ово је одсутна борба за младост и бољу будућност. Ово је истовремено борба и за голи опстанак и за напредак.“
Професор на Факултету музичке уметности Љубиша Јовановић, објавио је да му је стигла „Вучићева и Славичина плата“ у износу од 260 динара. Ако није тајна, колико су износила ваша последња месечна примања?
„Није тајна, али не желим да оптерећујем јавност неподопштинама беспризорника познатијих као испружени средњи прст крваве шаке.“
Како коментаришете то што је бивша министарка Зорана Михајловић у својству грађанке саслушана у СБПОК у вези пада надстрешнице?
„Бивша министарка је претпостављам учествовала у доношењу одлуке да се јефтинија ЕУ средства која подразумевају транспарентне процедуре замене нетранспарентнимпроцедурама и вишеструко скупљим кинеским кредитом. Такође, она је потписница Комерцијалног уговора и држава је дужна да се тај уговор изврши. Међутим, ми већ сада знамо да је Комерцијални уговор прекршен на бројним местима. На пример, кинески конзорцијум CRIC-CCCC је имао право да ангажује до 54% подизвођача са седиштем у Кини. У пракси сви подизвођачи, дакле 100%, које је овај конзорцијум ангажовао имају седиште у Кини. Надаље, када су у питању домаћи подизвођачи које су ангажовали кинески подизвођачи, иако је било предвиђено да ће њихов одабир бити јаван, они су бирани на бази пријатељских договора, читај корупције. Ништа мање не упада у очи чињеница да само мањи део домаћих подизвођача има сагласност државе за ангажовање иако је било обавезујуће да ту сагласност добију сви. Просто речено, где год да загребете нешто је бушно. На крају крајева, и сама је, по напуштању странке изјавила да је СНС џубокс за богаћење и бахаћење. Мада колико видим, спремају јој васкрснуће могуће баш због путера на глави.“
Извор: Нова
