У том аустријском граду дочекали су их грађани и студенти, са осмесима и пиштаљкама.
Студенти певају „Ко не скаче, тај је ћаци“.
Стигавши у Салцбург, студенти су прешли 966 километара, односно половину пута до Брисела.
Дочекани су на црвеном тепиху, а уручене су им и захвалнице и беџеви.
Они су се заједно сликали, уз песму „Пада влада“.
Окупљени грађани, углавном припадници српске дијаспоре, изразили су одушевљење, наводећи да је ово велики догађај за Србију.
Сви заједно су, сада већ традиционално, заиграли и коло. Певали су и уз „О bella циао“ и „Фрее фром десире“.
Одсвиране су и химне Србије и Аустрије.
Пре 16-минутне тишине, којом је одата пошта за 16 погинулих у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра прошле године, прочитано је писмо Дијане Хрке, мајке Стефана који је изгубио живот у тој трагедији.
Грађани Салцбурга припремили су и инсталацију, где су на један штрик штипаљкама закачили 16 папира са именима свих погинулих у паду надстрешнице.
„Муслиманка сам, али их волим као своју децу“
„Студенти су нам дали животне лекције, они су наша будућност. Видим њихову радост, снагу, вољу“, казала је једна грађанка која живи у Канади.
Друга је са сузама у очима рекла да је муслиманка, „али их волим као своју децу“.
Студенти су захвалили на дочеку.
„Ми смо овде да се боримо за боље сутра за све вас који сте отишли из ове земље, и за наше, пошто ми желимо у њој да останемо“, казала је једна студенткиња.
За Н1 су поручили да им је данас била најтежа етапа, због узбрдица и јаког сунца.
Следећа станица студената је Минхен.
Студенти ултрамаратонци кренули су 25. априла ујутру на 18-дневни пут до Брисела, у који би требало да стигну 12. маја, када ће бити одржана седница Европског парламента на којој ће се расправљати о тренутној ситуацији у Србији, као и о захтевима које су претходно у Стразбур однели студенти бициклисти.
Студенти намеравају да Европском парламенту предају писма са детаљно описаном ситуацијом у Србији, не само претходних месеци од када су почели протести, већ, како су рекли, и последњих неколико година.
До Брисела трчи 21 студент, мада је првобитно било предвиђено да трчи њих 16, како би симболично одали пошту за 16 погинулих у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра прошле године. Студенти маратонци трче под паролом „Од мог села до Брисела“.
Њихов штафетни маратон дуг је скоро 2.000 километара. Штафетни значи да не трче сви студенти све време, већ једна група трчи, док се друга одмара у комбију који их прати и чека свој ред.
УКРАЈИНСКА ОДБРАНА ПОПУШТА! Руска војска ствара нови котао
Извор: Н1инфо.рс
