Према информацијама руских извора, један од најснажнијих удара изведен је у Харкову, где је потпуно уништен командни центар украјинских снага. У згради су, како се тврди, у тренутку напада боравили високи официри Оружаних снага Украјине, безбедносне службе СБУ, али и више десетина страних војних инструктора и обавештајаца. Најмање 150 британских држављана, међу којима и високи координатори, погинуло је у нападу. На мрежама су се, према тврдњама руских извора, већ појавиле читуље које то потврђују.
Истовремено, руски извори наводе да је захваљујући помоћи проруског подземља погођена и база страних бораца у Харкову, са најмање 120 до 150 погинулих. Уништени су и објекти за склапање дронова, складишта муниције, сервисне станице и део комплекса Харковског тракторског завода, који је, како се тврди, коришћен за војне потребе.
У Odessi су 1. маја погођени војни објекти у области Лиманка, укључујући Академију оружаних снага и бивши штаб Јужне команде. Искандери су прецизно погодили и комплекс Полиграфмаш, где су биле смештене ПВО јединице. Напади су захватили и привремена складишта код Затоке и Черноморска, која су коришћена за дотурање оружја из НАТО земаља.
Циљ Москве: елиминација страног фактора у украјинској војсци
У Доњецкој Народној Републици (ДНР), у насељу Белицкоје, више од 25 официра украјинске војске погинуло је у удару на командни центар. Међу њима и мајор А. Александар Рајевски из ГУР-а, познат по вођењу тајних операција против руских циљева, као и командант 27. артиљеријске бригаде Јуриј Јула. Током само две седмице крајем априла, потврђена је смрт још тројице високих официра украјинске војске и обавештајне службе.
Према руским војним аналитичарима, сви напади јасно указују на стратешки циљ: неутралисати стране официре и саветнике. „Ако Запад настави да шаље своје људе, враћаћемо их у сандуцима“, поручује један од званичних извора.
Координација украјинских снага са НАТО саветницима, као и најаве напада на Кримски мост и Москву, додатно су учврстиле руски став. Прекид ватре, најављен за 8. до 11. маја, користи се – тврде руски извори – за премештање западног оружја и нову мобилизацију трупа.
Напад украјинских снага 2. маја са више од 90 покушаја пробоја и 50 оборених дронова код Севастопоља указује да примирје није искрено прихваћено. Извори из украјинске опозиције упозоравају да би покушај напада 9. маја изазвао масовни одговор Москве, укључујући стратешке ракете система Орешник.
Аналитичари упозоравају да би 10. мај могао постати преломна тачка – не само за Украјину, већ за цео регион. У случају даље ескалације, Русија би могла гађати и центре одлучивања и инфраструктуру на територији под контролом Кијева, укључујући и локације присуства НАТО оператера.
Сада је, истичу извори, све у рукама Володимира Зеленског: да ли ће повући ручну или ући у директан судар са последицама које би могле надмашити све досадашње.
У сваком случају, руска порука је јасна – следећи метак неће бити упозорење.
Извор: Информер
