Он је у том тренутку већ био на "турнеји обећавања и убеђивања" по југоистоку Европе, а њен врхунац планиран је за август када ће лидери шест балканских земља ван ЕУ доћи у Лондон на самит у оквиру Берлинског процеса.
Стармерова влада је под великим притиском због неуспеха да смањи број илегалних миграната који прелазе Ламанш на брзим чамцима. Од почетка 2025. на тај начин у Британију је ушло 13.573 миграната, што је 37 одсто више у односу на исти период прошле године.
Лондон се досетио како ће да реши своју бригу, која изражена у бројевима износи око 60.000 непожељних миграната: пребациће их у балканске земље које нису чланице ЕУ, међу којима је и Србија, а у коју је укључена и њена окупирана покрајина Косово и Метохија.
- Британска иницијатива иде паралелно са постојећим из Европске уније, да се проблем миграција зауставља и решава ван њихових граница - каже Радош Ђуровић, директор организације Центар за заштиту азиланата. - Лабуристичка влада је од средине прошле године интензивирала активности да са земљама на балканској рути направи договоре о дељењу информација да би се разбили кријумчарски ланци, што је сасвим оправдано, али нови део који помиње враћање миграната на Балкан је апсурдан.
Политика push back (гурања уназад), уместо враћања људи у земљу порекла већ је показала лоше резултате.
- Враћање миграната на половину руте само јача кријумчарење, јер они не желе да остану на том месту. Креатори идеје да ставе те људе у центре у Албанију или на тзв. Косово дословно их гурају у руке кријумчара, који су све организованији и опаснији. Упркос томе, Британци обилазе балканске земље и испипавају им пулс, да ли су вољне, по коју цену и на који начин да направе те центре за мигранте. У таквим разговорима су увек присутне политичка, финансијска и економска компонента - каже Ђуровић.
Британски премијер је у Тирани 15. маја предложио албанском колеги Едију Рами да у Албанији направи "чвориште за повратак" а овај га је глатко одбио. То је разумљиво, јер су међу илегалним мигрантима у Британији Албанци веома бројни, за шта незванично имају и државни подстицај. С друге стране, председница такозване државе Косово, Вљоса Османи позитивно се изјаснила о британском плану, наглашавајући добру вољу да о њему разговара, чим добије званични предлог.
- Нисмо имали никакве формалне разговоре са Великом Британијом о тој теми. То питање још није покренуто. Отворени смо за разговоре, али не могу ништа више да кажем јер не знам детаље. Не могу да коментаришем захтев који још није упућен - рекла је Османијева.
Између редова њене изјаве чита се најава цењкања око суме коју Приштина жели да инкасира на име логора за мигранте јер Стармерова влада обећава велике финансијску помоћ државама које прихвате да направе велике мигрантске центре. Из њих ће се они наводно враћати у своје матичне земље, иако је свима, а пре свега Британцима, јасно да од тога нема ништа.
Стручњаци сумњају да је расположење албанских власти на КиМ да направи депортационе центре за илегалне мигранте повезано са могућношћу додатне, нелегалне зараде, јер ће ови покушати да се врате у земље ЕУ уз помоћ албанских криминалаца који су међу водећима у транснационалној структури кријумчара људи. Такав подухват је скуп а ако нема кеша он се плаћа отмицама, уценама, ропским радом, проституцијом, продајом органа...
Ценовник кријумчара илуструју подаци организације Центар за заштиту азиланата из марта 2025. када је пакет-аранжман транспорта из Турске у Србију коштао од 3.500 до 4.000 евра, а пакет-аранжман из Турске у Немачку преко Србије и до 8.000 евра. Кријумчари који су водили у Мађарску сам пролазак кроз исечену ограду на граници те земље наплаћивали су 1.500 евра, као посебну ванаранжманску услугу.
Кријумчарске организације су све опасније и насилније. Оне користе приватне станове и скривене локације у великим урбаним срединама да би сакрили људе, злостављали их и организовали прелазе граница. Они киднапују људе, држе их у тим становима и изнуђују новац од њихових породица у иностранству - каже Ђуровић.
Лондон такве мрачне приче не брину све док су далеко од Ламанша нити му сметају сви мигранти, што показује и званична статистика: да 21 одсто британске радне снаге није рођено у Великој Британији.
- Мигранти доприносе нашем буџету, плаћају порез, нама су они потребни. Допринеће нашем друштву, али ми хоћемо да имамо легалне миграције, јер је притисак на јавни сектор велики. У јуну 2024. више од милион људи је дошло у Велику Британију - рекао је на скупу "Мигрантска криза: Европске политике и Западни Балкан" британски амбасадор у Србији Едвард Фергусон.
Поједностављено речено, Британија хоће квалитетне мигранте, шкарт намерава да смести на Балкан, а тој жељи се придружила и ЕУ. Чим је Стармерова влада у марту незванично најавила стварање мигрантских центара на Балкану као "иноватовног решења за управљање миграцијама" тај план је подржала и Европска комисија. Као влада Европске уније она је нагласила да би исте центре требале да користе све чланице ЕУ као део новог "Заједничког европског система за повратак".
Говорећи у бројкама то би значило намеру да се на Балкан слије не само 60.000 миграната који су у Британији непожељни пре свега из безбедносних разлога, већ и вишеструко више сличних случајева из држава ЕУ. Наиме, од 2015. када је кренуо велики мигрантски талас из Азије и Африке у Западну Европу је ушло 29 милиона нових становника. Почетна солидарност и уверење да ће досељеници прихватити европске системе вредности током протекле деценије потпуно су спласнули, што показују и успон и успех десних идеја у свим земљама ЕУ. Европљанима је преко главе лажних азиланата који угрожавају њихов начин живота, културу, радна места и безбедност.
План претходне британске конзервативне владе предвиђао је да се илегални мигранти врате у земљу порекла чим буду ухваћени у Енглеској, али је пропао због Стармерових лабуриста који су наступали као њихови адвокати. Суд је одлучио да би враћање миграната у "проблематичне државе" у којима им "није гарантована безбедност" било кршење људских права. Настао је и парадокс: да су од депортације заштићени и припадници екстремистичких исламистичких организација које су забрањене чак и у исламским земљама, јер би тамо завршили у затвору или прошли још горе. Зато су Британци и Европска комисија закључили да је такве најбоље депортовати на балканске државе обећавајући им подршку на путу за ЕУ и финансијске награде.
То је показао и недавни Стармеров састанак са северномакедонским колегом Христијаном Мицкоским, који је после разговора најавио потписивање уговора о старетешком партнерству са Британијом и "инвестициони бум" који ће изазвати милијарде из повољних лондонских кредита. У јавности Северне Македоније, па и у премијеровој партији ВМРО-ДПМНЕ, појавила се сумња шта се заиста крије иза "напада великодушности" код Британаца. Закључено је да је реч о покушају корупције и прикривене трговине мигрантима које Лондон намерава да пресели у Северну Македонију. Због оштрих негативних реакција јавности Мицкоски је то демантовао, тврдећи да никада није ни чуо такав захтев, а камоли преговарао о њему. Стармер, пак, није ништа демантовао.
Организација "Амнести интернешнел" је такође реаговала на британску иницијативу формирања "чворишта за повратак", којој се прикључила и ЕК, подсећајући да то није никакав нови план, већ повампирена идеја о претварању балканских земља у резервате за мигранте и "балканске домороце" који их не желе.
Европска комисија је попустила пред неупотребљивим, скупим и нехуманим захтевима неколико продорних влада које су против људских права и миграције. Сама Комисија је 2018. године одбацила концепт "чворишта за повратак". Она је веома свесна да ће ови предлози довести до кршења људских права, потрошити милионе евра и отуђити савезнике у време када ЕУ требају пријатељи. Упркос томе, предлог поставља темеље да државе ЕУ шаљу људе у земље са којима немају никакве везе, да чаме у притворским центрима, са мало веродостојних гаранција да ће њихова права бити поштована. Искрено, ово је нови пад за Европу - рекла је Ив Геди, директорка Канцеларије за европске институције у "Амнести интернешенелу".
Прочитајте ОВДЕ шта Фицо каже о ЕУ
Извор: Вечерње Новости
