„Биће насиља, они не могу да изађу из тога. Нико неће да слуша те њихове говоре. Насиље на протесту ће почети између 20.45 и 21.45″, рекао је Вучић новинарима у Палати Србија након доделе одликовања појединцима и институцијама поводом Видовдана.
Било је то јуче поподне.
Док је то изговарао, стотине његових присталица пристизало је на контрамитинг који им је организовао у Пионирском парку. Није то било никакво књижевно вече са Драгославом Боканом као једним од учесника. Био је то делом вашар, делом паравојни камп. Као што смо од њега и навикли све ове године.
Студентски скуп је, с друге стране, био величанствен. Према процени Архива јавних скупова, на Славији се скупило 140.000 душа, а субјективни осећај је био – мање него 15. марта, али више него икад пре.
Говорници на бини испред кружног тока су били разнородни: од професора Ломпара и академика Вукосавића, до ректора Ђокића и Дејана Бодироге, легендарног кошаркаша који је дуго из позадине подржавао студентску и демократску борбу против режима, а сада је прво пут проговорио на великом скупу.
Порука је била и остала јасна: овај режим не представља народ којим влада. И више од тога – овај режим том народу гуши основне грађанске слободе, укључујући и једну од најважнијих: право на слободне и поштене изборе и принцип смењивости власти. Око тога, студенти, професори, грађани, јуче су постигли консензус.
Оно што је уследило нека нас све плаши, како би се рекло у студентским објавама на друштвеним мрежама. Ерупција насиља догодила се, случајно или не, тачно у оном периоду који је одредио председник Вучић: јасно се то види са снимака које је показао директор полиције синоћ. Логично питање било би: ако је знао да ће се догодити – зашто га службе нису спречиле? И, исто тако, ако није било планирано – како је знао да ће се десити? Или га је – како многи верују – он и режирао?
Међу онима који су јуче бесно насртали на кордоне полиције у центру Београда било је, то је евидентно, и „цивила“ – људи којима је просто прекипело. Да ли је било и убачених елемената, питање је и за надлежне органе, али и за студенте и за јавност уопште.
На крају, ко је од овог и оваквог Видовдана профитирао?
Слободни грађајни су добили потврду – и даље нас је много више од 100.000. Добио је, такође, потврду и да власт просто више нема никакав легитимитет. Њена потпуна одрођеност од грађана овим чином – не масовним скупом, каквих је било макар двапут раније, него батинама којима су га разбили – дефинитивно је постала ништавна. То је сада огољена сила, која не сме да дозволи ни намештене изборе.
Шта сад?
Ништа. Данас ће полиција пописати колико је ухапшених, колико повређених, колика је материјална штета причињена. Председник ће, славодобитно, изаћи на неку телевизију да каже како је био у праву, како он иначе све најбоље зна, и како су против њега само насилници, хулигани, усташе, и тако даље. Биће то шупља прича, као и до сад. Слободни грађани Србије ће лизати ране. Неки ће из овог сукоба изаћи јачи, неки ће се пасивизирати.
Ова ноћ у Србији трајаће још неко време, а онда ће се на крају завршити, јер се све, па чак и лоша власт, једном заврши. Ко ће жив дочекати то свануће, тешко је прогнозирати.
Извор: Нова.рс
