„На перонским гредама железничке станице Београд Центар на срединама распона уочено је да је дошло до појаве прслина у доњој зони. На основу испитивања које је урадио институт ИМС из Београда, дошло се до закључка да је арматура у тим гредама знатно мања од пројектоване“, наводи се.

Након испитивања урађене су накнадне рачунске анализе и дошло се до закључка да је неопходно урадити ојачање постојећих греда.

Такође, између бетонских темеља и перонских греда које се ојачавају, предвиђено је извођење металних стубова.

Услови издати крајем маја

Локацијске услове Инфраструктури је 28. маја издало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструкутуре, као надлежни орган за издавање тог документа.

Пре недељу дана, 2. јула, Инфраструктура је поднела и захтев да јој се изда решење о одобрењу извођења радова. Поступак по том захтеву је и даље у току.

Почетком јула, Инфраструктура је и у свој план јавних набавки за ову годину уврстила набавку под називом „реконструкција објекта – ојачање перонских греда Железничке станице Београд Центар“.

Ова набавка би требало да буде објављена у трећем кварталу који траје од јула до краја септембра.

Према локацијским условима, радови ће се, како се види, изводити на две катастарске парцеле: 2855/115, 2855/116. Обе се налазе у централном делу станице односно обухватају пероне.

Пошто се ради о специфичним радовима, радове могу изводити само фирме које имају довољно искустава и обучен инжењерски кадар, указује се у документу са локацијским условима.

„Посебна пажња мора се посветити и поштовању мера заштите на раду, јер се радови изводе у сложеним условима“.

Наводи се и да се наведени радови могу извести „без ремећења функције објекта“, уз минимална заузећа на местима где се изводе радови.

У плану и санација два стуба

Поред реконструкције греда, Инфраструктура је у априлу добила одобрење и за радове на санацији два стуба, који се налазе у оквиру подземног дела железничке станице Прокоп – на парцели 2855/116.

Инфраструктура је 8. јула поднела пријаву тих радова, а поступак по том захтеву је у току. Односно Министарство грађевинарства треба да изда потврду о пријави радова.

Станична зграда Београд центар је подељена на две карактеристичне целине – изнад и испод коте 105.50.

Комплекс железничке станице „Београд Центар“ обухвата неколико целина. Конкретно, обухвата колосечна постројења, пероне и pothodnike, станичну зграду, горњи станични трг са прилазним саобраћајницама, доњи станични трг са прилазним саобраћајницама.

Остале целине овог комплекс су: метро станица, пословни и комерцијални објекти на плочи на коти 105.50, јавни и службени паркинзи, и остали планирани садржаји.

Станична зграда добила дозволу за употребу у фебруару

Сама станична зграда, која се налази на парцели 2855/111 отворена је у октобру 2023. године.

Употребну дозволу добила је крајем фебруара ове године.

Грађевинска дозвола за станичну зграду са паркингом издата је у јулу 2022. Вредност радова по тој дозволи требало је да износи око 1,8 милијарди динара.

Међутим, дозвола је измењена у септембру 2023. Једна од измена односила се и на повећање вредности радова на 2,34 милијарде динара.

Комерцијално-пословни објекти добили употребну дозволу

У јуну ове године употребна дозвола дата је и за пословно комерцијалне објекте Ц1 и Ц2 (на парцели 2855/115) и Д1 (на парцели 2855/116). Ова три објекта имају приземље и пет спратова.

Такође, употребна дозвола из јуна се односи и на паркинг са 257 места, који се налази на парцели 2855/113.

Грађевинска дозвола за радове на изградњи ових пословно-комерцијалних објеката и паркинга издата је у августу 2022. Међутим, та дозвола је обухватала је и градњу објекта Д2, који се у употребној дозволи не спомиње.

Вредност радова, по грађевинској дозволи, износила је 2,17 милијарди динара. Ипак, и радови на овом делу су поскупели – на око 2,57 милијарди динара, види се у измењеној грађевинској дозволи.

Према подацима у катастру, Србија је власник парцеле 2855/111, где се налази станична зграда. Док је Railway city власник парцела 2855/115, 2855/116 на којима су предвиђени комерцијални објекти, као и парцеле 2855/113 намењене паркингу.

У власништву ове фирме су и парцеле 2855/112, 2855/114, 2855/118.

Бранислав Грујић

Према подацима Агенције за привредне регистре, фирма Railway City је у 100% власништву кипарске фирме истог имена.

Основана је у априлу 2019. и доживела је неколико промена власника. Први власник била је компанија Railway City из Холандије. После три месеца, половину власништва преузима фирма Railway City из Бугарске.

У марту 2020. холандски и бугарски Railway City своје уделе предају фирми Railway City са Кипра.

Стварни власник компаније је познати бизнисмен Бранислав Грујић. Према подацима из АПР-а, најпре је власништво делио по пола са белгијским држављанином Аркадијем Зелмановичем Бланком.

Већ у јулу 2019. удели Грујића и Зелмановича падају на по 25% док 50% држи Срђан Дабић.

У марту 2020. се ситуација враћа на старо па су Грујић и Зелманович стварни власници по пола компаније. После две године, Грујић остаје једини власник са 100%, а у фебруару ове године његов стварни удео се смањује на 75,1% док преостали власник или власници нису познати с обзиром на то да имају мање од 25%.

Према финансијском извештају за прошлу годину, Railway city има једног запосленог. Остварио је укупне приходе од 5,55 милијарди динара и добит од 95,5 милиона динара (годину пре имао је губитак од 413,7 милиона).

„Заједничка градња“ државе и фирме Railway city

У јулу 2019. Републичка дирекција за имовину објавила је јавни позив за „заједничку градњу“ зграде железничке станице Беооград центар, паркинга и пратећих комерцијалних садржаја.

У том позиву је дефинисано да Србија улаже земљиште, и омогућава градњу на већ изграђеним објектима и на свим парцелама који су у власништву Србије, а које се налазе у оквиру локације обухваћене Урбанистичким пројектом за изградњу железничке станице Београд-Центар.

Са друге стране, изабрани партнер је дужан да прибавља сву документацију неопходну за издавање грађевинске дозволе и употребне дозволе и да финансира изградњу зграде железничке станице, паркинга и комерцијалних садржаја (заједничка изградња).

Анализу примљених понуда, судећи према подацима у позиву, вршила је мешовита радна група, образована од стране Владе и састављена од представника релевантних институција. У позиву је стајало и да уколико стигне само једна понуда – иста ће се у разматрање.

Држава је, како се касније сазнало, за партнера изабрала фирму Railway city.

Организација Транспарентност Србија указивала је да избор партнера на овај начин није имао правни основ и да је био незаконит.

„Овај уговор несумњиво представља јавно-приватно партнерство, па је у складу са Законом о JPP и концесијама из 2011. морао бити спроведен другачији поступак“, наводи се у студији која се бави изградњом станице на Прокопу, коју је објавила Транспарентност.

По закону је, како се наводи, пројекат требало да прво одобри Комисија за јавно-приватна партнерства. А затим је морао да се спроведе поступак набавке, где би критеријуми за одабир партнера били прецизно одређени.

„Такав поступак би гарантовао и јавност кључних информација о спроведеном поступку, обавезама приватног партнера и улагањима државе, која сада није обезбеђена“.

Извор: Форбс