Правда

Од почетка године јавни дуг је нешто и смањен, за око 100 милиона евра.

Од ових скоро 39 милијарди евра дуга централне власти, држава дугује 27,2 милијарде иностранству, колико износи спољни јавни дуг, док преосталих око 11,5 милијарди евра дугује домаћим повериоцима.

Према извештају Управе за јавни дуг за мај, укупан јавни дуг државе је нешто виши и износио је 44,2 одсто БДП-а.

У мају је јавни дуг повећан емисијом динарских обвезница за 15 милијарди динара и зајмовима од 10,5 милијарди динара. Истовремено је отплаћено 19,4 милијарде динара доспелог дуга.

Држава највише дугује у у еврима, 57,8 одсто. Доларски дуг износи 12,7 одсто укупног јавног дуга, а специјална права вучења (СДР) валута Међународног монетарног фонда 6,1 одсто.

Динарски дуг чини 23,3 одсто укупног јавног дуга.

И део динарских обвезница држе странци. Тај удео је око 15 одсто или 138 миљарди динара.

Највећи део дуга односи се на државне обвезнице. Око 9,2 милијарди евра државног дуга налази се у динарским обвезницама емитованим на домаћем тржишту, а 10,3 милијарде евра у еврообвезницама.

Остатак се дугује међународним финансијским институцијама као што су Међународна банка за обнову и развој (део Светске банке) 2,2 милијарди евра, ММФ-у 2,3 милијарде евра.

Међу највећим повериоцима Србије налази се и кинеска Ексим банка којој дугујемо 2,9 милијарди евра, док страним владама дугујемо 2,8 милијарде евра.

Пословним банакама дугујемо више од 3,5 милијарде евра и то 1,2 милијарде за динарске кредите и 2,3 милијарде евра за кредите у еврима.

Управа за јавни дуг је објавила и распоред емисије обвезница до краја године. У јулу се планирају две емисије, један динарски и једна обвезница у еврима.

Планирани обим продаје петогодишњих динарских обвезница је 35 милијарди динара (око 300 милиона евра) са каматном стопом од 4,5 одсто.
Такође се планира и емисија 12-годишњих обвезница у еврима са каматном стопом од пет одсто, а обим је 150 милиона евра.

До краја године планирају се још две емисије дугорочних динарских обвезница од по 10 милијарди динара и једна емисија обвезница у еврима од 100 милиона евра.

Није само висина јавног дуга битна већ и цена по којој се он враћа. Према подацима НБС, принос обвезница у локалној валути са доспећем за седма година Србија плаћа 4,95 одсто. То је више од чешких 3,9 одсто, али мање него што плаћају Пољска, Мађарска и Румунија. Пољаци за исту обвезницу плаћају принос од пет одсто, Мађари 6,7 одсто, а РУмуни чак 7,3 одсто.

Дуг државе није једини дуг Србије према иностранству. Укупан спољни дуг земље, који укључује и дуг државе и дуг приватног сектора, након прва три месеца ове године износио је 49 милијарди евра. У односу на почетак године, спољни дуг је повећан за 252 милиона евра.

Према подацима Народне банке Србије, на крају марта ове године, спољни дуг је износио 58,6 одсто БДП-а.

Занимљиво је да је у првом кварталу јавни сектор смањио дуг према иностранству за 265,5 милиона евра и износио је 26,4 милијарде. С друге стране, спољни дуг приватног сектора је повећан за 517,3 милиона евра ма 22,6 милијарди евра.

Спољни дуг банака износио је 3,5 милијарде евра, а предузећа 19,1 милијарду евра. У прва три месеца реална привреда је повећала дуг према иностранству за 465 милиона евра.

Спољни дуг грађана је занемарљив на нивоу државе и износи свега око 200 милиона евра.

Каа се говори о финансијским односима са иностранством важна је и тзв. међународна инвестициона позиција земље. Како се наводи у најновијем броју Макроекономских анализа и трендова (МАТ), Србија има позицију нето дужника и то у висини 50,9 милијарди евра. Ово значи да су акумулације страних финансијских обавеза надмашиле одговарајуће акумулације стране финансијске активе“ за тај износ.

Учешће негативне нето међународне инвестиционе позиције Србије на крају марта износило је 60,8 одсто БДП-а, што је смањење са 61,5 одсто с почетка године.

Извор: Данас