ПАЖЉИВО ЧИТАЈМО ОВАЈ ТЕКСТ

Он је о Емиру Кустурици, али и у свету у коме он живи и ствара и не мири се са мраком. 

У тексту је светлост Кустурица стваралац, али кроз тај исти текст витлају и силе зла, које би да све лепо и смислено сруше да би изградиле своје наказности. 
Уз овај текст дата је и књига потписника ових редова о Андрићграду и Кустурици. Да буде још јасније. 

Емир Кустурица је, ове, 2025. године нарочито, поново био на удару домаћих нихилиста у служби страних нихилиста зато што је говорио истину: почев од борбе против рударења литијума у Србији до сведочења да се, као што је јасно из студентских наступа, не треба мирити са какистократијом.  Неки моћници су сматрали да Кустурица не треба ни о чему да прича, кад већ „има“ Мећавник и Андрићев институт у Андрићграду. Али, човеку његовог кова немогуће је запушити уста.  Зато што слобода не може да се изда а да се не плати једна велика душевна и духовна цена. Коју Кустурица никако не жели да плати, јер би срушио себе. 
Опредељен за велику истину уметности која је живот, Кустурица стоји наспрам света вештачке интелигенције у коме треба да нас убеде да ће живот бити лепши и људскији. 

А неће, јер не може. То је нова лаж, заснована на старим лажима.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ПРОТИВ АСАНЖА

Тако неки системи вештачке интелигенције одбијају да преводе текстове Џулијана Асанжа и његове екипе:“У овом контексту, АИ се све више користи као алат за утицање на слободу изражавања, јер одређени текстови који представљају опозицију или изазивају доминантне политичке наративе могу бити „филтрирани” и одбијени од стране аутоматских система. Ово је далеко од неутралности, јер ако се АИ користи да блокира информације које нису у складу са одређеним друштвеним или политичким стандардима, то може довести до стварања нове врсте дигиталне дискриминације. Таква ситуација изазива забринутост због могућности да ВИ постане средство за контролу информација и утицање на то шта јавност може да зна. Овакав облик „цензуре” од стране алгоритама може бити веома опасан, јер угрожава основне принципе слободе информација и права на слободу изражавања. Додатно, употреба АИ за овакве сврхе може довести до стварања нових облика друштвене неједнакости. Оне групе или појединци који се не слажу са владајућим идејама могу се наћи у ситуацији где се њихова мишљења не узимају у обзир или су потпуно игнорисана у јавном простору. Преко софистицираних алгоритама, који су често непрозирни и непознати корисницима, АИ може систематски угушити критичке гласове и активисте, што може довести до озбиљних последица по демократију и људска права.“(1)

Кустурица се бори да се слободна реч чује и види: Мећавник и Андрићград су пуни слободе изражавања мелодијом, сликом и мишљу. 

Преузмите ПДФ књиге.

РЕД ИЗ ХАОСА

А за то време, у свету се дешава покушај, онај са заставе масонерије 33. степена, да се створи „ред из хаоса“. 

Руски теолог, философ и историчар, протођакон Владимир Василик објаснио нам је о чему је реч у свом тексту „Бомбардовање Ирана и Трећи храм“:“У последње време посматрамо како је свет из контролисаног хаоса пао у понор неконтролисаног хаоса. Експлозије мостова, а затим напади на стратешке бомбардере у Русији, и, коначно, бомбардовање иранских нуклеарних постројења од стране Израела и убиство (не можете то другачије назвати) водећих иранских нуклеарних научника. Међу њима су светски познати научници - Абдулхамид Минучер, Ахмадреза Золфагари, Амирхосеин Фахи, Мотаблизаде, Мохамед Мехди Техеранчи и Ферејдун Абаси-Давани. Многи од њих су студирали у Москви. Научници се убијају на основу једноставне сумње да би могли да учествују у стварању нуклеарног оружја, чије постојање у Ирану апсолутно није доказано.“(2)

Василик каже да ће ускоро, сасвим сигурно,  кренути убијање биолога зато што они могу да покрену „биолошки рат“, а у Москви и Санкт Петербургу непријатељ ће дизати у ваздух психологе, да би се спречио „психолошки рат“:“Никада ниједна терористичка држава није била тако дрска и некажњена као што је Израел сада, и никада свет није био тако близу Трећег светског рата.“(2)

Иако је чак и управница Националне обавештајне службе САД Тулси Габард изјавила да америчке обавештајне службе немају информације о развоју нуклеарног оружја у Ирану,  Иран је нападнут тобож због „нуклеране бомбе“.

ИСТИ ЦЕНТАР СТВАРАЊА ХАОСА 

Напад на руске стратешке бомбардере и напад на Иран планирани су, вели Василик, из истог центра:“Постоји жеља да се изазове нуклеарни рат (као у Русији), или да се организује велика нуклеарна катастрофа са цурењем зрачења (као у Ирану).“(2)
Невероватна је сличност између убијања иранских и руских научника. 
Василик о убијеним Русима каже:“У августу 2022. године, Данил Михејев, координатор нових беспилотних система за руско Министарство одбране, преминуо је под мистериозним околностима у центру Москве.
У септембру 2022. године, Константин Огарков, запослени у институту за истраживање одбране који је радио на пројектима у области радара и електронског ратовања, убијен је у Вороњежу.
Најмање три терористичка напада забележена су 2023. године. 
У марту је у Тулској области дигнут у ваздух аутомобил Игора Колесникова, инжењера у Конструкторском бироу КБП-а који се бави развојем противтенковских ракетних система.
У јуну је Сергеј Потапов, специјалиста у области сајбер безбедности за одбрамбене пројекте, пронађен мртав у Нижњем Новгороду. 
У октобру је у Краснодарском крају дигнут у ваздух аутомобил Валерија Смирнова, једног од руководилаца програма за електронску одбрану стратешких објеката. 
Убиства су се наставила 2024. године. 
У јануару је у Брјанској области дигнут у ваздух аутомобил са официрима штаба електронске обавештајне службе. 
У априлу је убијен Јевгениј Ритников, руководилац Конструкторског бироа електромеханичког завода Брјанског завода, произвођача кључних руских система за електронско ратовање серије Красуха, заједно са колегом.“(2)
Убиства научника су ред из хаоса – крвавог хаоса. 

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСНОВЕ 

Америчка и британска обавештајна служба су обучавале и Израелце и Украјинце, а и овима и онима заједничко је штошта. По Василиску, „и украјински и израелски терористи имају невероватну заједничку свест - ватрени национализам, зверску мржњу према свима који су проглашени непријатељима своје земље и бруталну одлучност да иду до краја.“(2)

По Василиску, духовна и религиозна основа ових режима је заједничка:“У Украјини је то својеврсна синтеза унијатизма и неопаганизма. У Израелу је то радикални јудаизам у облику хасидизма. Садашњи премијер Израела, Бенјамин Нетанјаху, је фанатични јудаиста и ватрени присталица реконструкције Јерусалимског храма, такозваног Трећег храма. Међутим, добро је познато да се на месту Трећег храма налази Камена џамија (Ал-Акса), коју поштују муслимани. Храм се не може изградити без његовог уништења и експлозије негодовања у муслиманском свету. Стога је неопходна власт над Блиским и Средњим истоком.“(2)

До сада им је све ишло:“Пораз Ирака 2004. године и такозвано „Арапско пролеће“ 2011. године уништили су готово све потенцијалне непријатеље Израела, као и јаке државе способне да се одупру уништењу Ал-Аксе. Сирија и Иран су остали. Међутим, због повлачења Русије (такт ми не дозвољава да оно што се догодило назовем јачим речима), Сирија је избачена из игре, постала је простор контролисаног хаоса и објекат који је Израел требало да освоји. Иран је остао. Међутим, након пораза Сирије и организације Хезболаха, Иран, је исцрпљена.“(2)

Ирану војно може помоћи само Русија. Хоће ли? Она, по Василику, у овом тренутку није кадра да се бори на два фронта, и није могла да спречи разарање Ирака, Либије и Сирије.

Преузмите ПДФ књиге.

БУДУЋИ УДАР НА РУСИЈУ

Василик је јасан - ако Иран падне, Русија је на удару:“Прво, у овом случају ћемо још једном показати своју беспомоћност, своју слабост и, благо речено, недоследност. А такве људе су болно и тешко бичевани. Друго, добићемо непријатељску државу поред наших јужних граница, или, прецизније, одскочну даску за деловање разних субверзивних снага, укључујући и оне усмерене на дестабилизацију Кавказа. Треће (и то је најважније), у случају потпуне победе Израела, пројекат стварања Трећег храма може постати верско-политичка реалност са катастрофалним последицама по цео свет.“(2)

Једини излаз за Русију је најбржа могућа победа на Украјини:“На тај начин, одвезујемо руке за одлучне акције на Блиском и Средњем истоку, да помогнемо нашем стратешком савезнику Ирану, да сачувамо наше јужне границе и спасемо свет од претње глобалног неонацизма.“(2)
Какве то везе има са Кустурицом, чије је једино оружје култура?

КУСТУРИЦА У СВОМ ВИДОВДАНУ 

Има. Јер Кустурица културом и стваралаштвом брани Божји ред против ђавољег нереда, који би се наметнуо као Нови светски поредак. То је исти ђавољи неред који пирује на Украјини и на Блиском истоку. 

Емир Кустурица стоји на стражи Смисла јер је човек Видовдана, као свести о томе да „бој не бије свијетло оружије“, нарочито кад је то саковала оружје демонска тама. 
Јер, како је, после Првог светског рата у огледу „Вера у културу“ ( објављен 1924. у часопису „Мисао“) писао Владимир Велмар -  Јанковић, Срби су кренули у пркос очигледностима оружја и моћи:“Народ који се туче за го живот и ни зашта више, народ који се бори за скуп својих економских вредности, сигурно би застао пред Албанијом и капитулирао би, да спасе бар нешто. А ми смо, хазардерски и за вољу нечег вишег, – оног што ће после или никада доћи – пошли даље.“
Тако је и Кустурица – хазардерски, за вољу нечег што је вишње – пошао даље. 

ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ВЕЛИЧИНА НАРОДА? 

Велмар, као да је видео Кустурицу и Андрићград, пише:“Да би подигао у себи свест да је дело културе његово, народ гради на моћи своје вере, на њеној чврстини и снази, уверење о достојанству свога живота. Величина народа зависи од снаге колективних идеала, на којима он хоће да заснује свој начин живота. И при том није главно до којег степена успеха се попео, јер историја гута све. Pax Romana – срушена је. Pax Anglicana, ако долази, биће срушена. Јер оних, који раде, не тиче се шта хоће с њима повест на крају крајева. Између почетка и краја, у крвавој и некрвавој арени њеној живе живи људи организовани у заједнице помоћи. Треба у тим животима, ограниченим на животе јединке и животе народа, наћи неке фиксиране или бар осећане циљеве, који ће, претворени у веру и колективне идеале, олакшати живљење тих људи и заједница, начинити га сношљивим, смисленим, могућним.“

Сношљиво, смислено, могуће – то је Кустуричин циљ, у доба Трећег светског рата који би да, по већ реченом, направио „ред из хаоса“.

НА ГРАНИЦИ ИСТОКА И ЗАПАДА 

На граници Истока и Запада, борбе су огромне. Па ипак, Велмар је, још онда, рекао – борба је неопходна:“Намучиће нас та борба између Истока и Запада. Но, она је у нама почета, не можемо да побегнемо од ње. Уосталом, ми смо једина права арена за њу. У тој унутрашњој борби наћи ћемо себе. Шта ће изаћи из тих сукоба? Какав ће бити специјални задатак нашега народа у њима? Шта ћемо донети свету? – Све саме велике загонетке. Једно је ипак сигурно: материјална и техничка култура долази сама по себи: сјајан декор музеја, катедрала и клиника доноси време по општим правилима развитка модерних цивилизација. Оно што долази независно од времена то је душевна култура. Синтеза словенска треба да донесе њу, Душу, коју је и Европа изгубила.“

Душа је у питању. Душа: ништа мање. Јер је то све.

ВИДОВДАНСКИ ВИД

Вера Емира Кустурице је видовита Видовданом, јер гледа са оне стране мрака у коме смо се, на удару дигиталног нихилизма, нашли. 
Реч Велмарова је јасна:“Наш народ се није борио за го живот, ни за то да од њега створе колонијалну псеудоморфозу. Народ који је у толикој мери био путник и жртвоносац кроз целу историју, не може да угаси туђим формулама меркантилног егоизма жеђ своје душе за човеком и Богом, које ће он створити или који ће се у њему оживотворити.“

Због свега овога, Емир Кустурица је заслужио да га чујемо, као што га у филмовима гледамо.

ДА ГА ЧУЈЕМО ЧИТАЈУЋИ ГА 

Када је 2023. у Градској библиотеци у Ужицу говорио о својој књизи „Кад мртве душе марширају“, Кустурица је о настанку свог дела рекао:“Овдје је било обрнуто као у старој Грчкој, односно, књига је изговорена па су онда паметни људи иштрихали, додали, одузели и направили практично писано штиво као у врјеме, како Борхес каже, старе Грчке када Питагора није записивао, него је говорио и кад је људска меморија била много интензивнија него што је данас и кад су људи, уопште, сматрали да је писана рјеч опасна. Платон је говорио, да чак и у дјечијим рукама може бити опасна. Касније се све претворило у писмо и данас имамо велику шансу да у главама сачувамо оно што знамо, јер ако вјештачка интелигенција буде напредовала овим темпом, неће замјенити само писца, него ће и судија на крају бити, ти који из вјештачког и непостојеће тачке пресуђују о људским дјелима и недјелима”.(3)

Вештачка интелигенција у служби плитке памети неће проћи. Један од оних који нам то гарантују је и Емир Кустурица. Између осталог, и Андрићградом.
Јер, Андрићград је велико чудо српске културе. У њему је саборно  памћење векова у којима је српски народ покушавао да сачува својју самоистоветност, без обзира на околности које су га сналазиле. У њему се срећу цар Лазар и Његош, патријарх Макарије и Мехмед паша Соколовић, Иво Андрић и Меша Селимовић. У њему је споменик Николи Тесли, и велико уточиште српске културе, Андрићев институт. Овај драгоцени културни простор је велики доказ да је, упркос свему, могуће остати свој на своме, чак и на балканским ветрометинама. Подвиг Емира Кустурице и његове дружине пример је неодустајања од Смисла. 

Преузмите ПДФ књиге.

УПУТНИЦЕ ( 2. јул 2025. године )

1.https://srbin.info/vestacka-inteligencija-uvodi-novi-vid-diskriminacije-nece-da-prevodi-asanza/#gsc.tab=0
2.https://ruskline.ru/news_rl/2025/06/19/bombardirovki_irana_i_tretii_hram
3.https://www.infopress.rs/drustvo/u-uzickoj-biblioteci-redstavljena-nova-knjiga-emira-kusturice/

Извор: Правда