Узмимо најједноставнији пример: килограм јунетине. Године 2012, килограм јунетине без костију коштао је у просеку око 380 динара. За просечну плату од 40.000 РСД, грађанин је могао да купи око 105 килограма. Данас, када је килограм исте те јунетине око 1.350 динара, за просечну плату од 85.000 РСД може да се купи око 63 килограма – мање за више пара.
Сличан пример је и гориво. Цена литра бензина 2012. године била је око 125 динара, па се за плату могло купити око 320 литара. Данас је цена око 195 динара, а за плату се купује сличан број литара, око 435. Иако плата јесте већа, цена горива је порасла тако да реална куповна моћ стагнира.
Ако гледамо хлеб – основни, бели хлеб од 500г – 2012. је коштао око 35 динара, а данас око 65. За плату 2012. могло се купити преко 1.100 хлебова, данас се може купити око 1.300. Дакле, за основну, најјефтинију храну куповна моћ је благо порасла. Међутим, то не значи да је стандард бољи – то значи да људи могу да преживе, али не и да живе квалитетно.
Становање је још болнија тачка. Кирија за двособан стан у Београду 2012. била је у просеку 250 евра. Данас се иста квадратура издаје за 500 до 600 евра. Дакле, 2012. се за једну плату могао изнајмити стан и остати са више од пола плате, а данас се за кирију неретко даје чак 80% зараде. Слично је и са трошковима грејања, интернета, вртића и лекова – сви су скочили значајно више од раста плата.
Још један индикатор је потрошачка корпа. 2012. је просечна потрошачка корпа износила око 63.000 динара, а просечна плата је била око 40.000. Дакле, платом се није могла покрити ни основна корпа. Данас, потрошачка корпа према подацима РЗС-а прелази 95.000 динара, а плата је 85.000 – опет, недовољно за основне потребе просечне породице.
Дакле, иако су номиналне плате и пензије „далеко веће“, стварни животни стандард – када се мери у месу, гориву, кирији, лековима и режијама – није далеко већи, већ је често мањи или у најбољем случају исти као 2012. године. Вучић користи номиналне бројеве да би створио привид напретка, игноришући чињеницу да грађани данас могу да купе мање за више пара. То је суштина инфлације и погоршања реалног стандарда, који не може да се прикрије статистикама и конференцијама. Може се само осетити на пијаци, у апотеци, и на крају месеца – кад се сабере и одузме.
Posted by Ratni izveštaji on Saturday 26 July 2025
Извор: Нова
