Она је пред концерт дала кратку изјаву, не очекујући да ће постати тема полемике на друштвеним мрежама. Наиме, часна сестра Цецилија је пратила наступ из првих редова, а за РТЛ је одушевљено рекла: „нека виде колико нас има“.
Ништа не би било толико шокантно, да портал Митровица инфо није објавио да је реч о часној сестри која је више од 20 година живела у Сремској Митровици, а од државе Србије је добила бројне награде.
Њихов чланак преносимо у потпуности:
„Појављивање часне сестре Цецилије Томић из Сремске Митровице на концерту усташког певача Марка Перковића Тхомпсона у Загребу, изазвало је згражавање локалне градске, па и шире, јавности, уз више реакција него што би неупућени у митровачке прилике очекивали. Иако, само по себи, не би требало да иком представља проблем то што часна сестра воли музику, ни то што воли масовне догађаје – проблем је контекст, јер Тхомпсон није тек популарни извођач. Његови концерти носе политичко симболику, често с примесама екстремног усташтва.
Његов репертоар и реторика небројено пута су били предмет критика због величања нацистичке идеологије или говора мржње. У таквом амбијенту, присуство једне верске особе из Србије, која је до јуче предавала нашој деци музику и њене речи “Нека виде да нас има!” – носи претећу поруку, хтела она то или не.
Срби још увек имају отворене ране из заједничке државе са Хрватима, у усташком геноциду убијено је милион њихових сународника на најбестијалнији начин, протерано још готово пола милиона, и када неко кога смо у Сремској Митровици дочекали као најрођенијег, дајући му не само професорско звање него и мноштво награда, онда њено кокетирање са злочиначком идеологијом усташтва заиста шаље веома лошу поруку.
Речи које је часна сестра изговорила: „Нека виде да нас има!“ може се протумачити само као провокација према људима са којима је делила исти простор и улице. У времену друштвених подела, политичких протеста и кризе поверења у институције, њена реченица је позив на поновно подизање усташких црних застава, нарочито када је изговорена пред Томпсонов наступ.
Још увек овај град није заборавио позив да се организује у Срему Томпсонов концерт, изговорен од стране одборнице удружења “Град за све нас” Наташе Зец, још увек се памти да је на дочеку премијера Хрватске у Сремској Митровици, од свих локалних званичника присуствовала једино одборница овог истог удружења Кристина Мишчевић, па би с правом могли да се питамо колико је међу нама оних који су ишли на овај Томпсонов усташки дернек, а да их камера просто није ухватила као Цецилију Томић, часну сестру локалне римокатоличке жупе.
Да будемо сасвим прецизни, часне сестре су, као и свештеници и остали верски представници, носиоци симбола тако да њихово присуство на овом концерту није неутрално – посебно не када стоје „у првом реду“ догађаја чији је идентитетски наратив вишеструко споран.
Подсетимо, часне сестра Цецилија рођена је у Јањеву на Косову и Метохији, а 23 године је провела у Сремској Митровици као оргуљашица у римокатоличкој жупи, али и као наставница клавира у Музичкој школи “Петар Кранчевић”. Премештај је добила крајем августа прошле године и, очигледно, није јој дуго времена требало да покаже своје право лице у односу на српски народ са којим је живела.
С друге стране, од државе Србије добила је мноштво награда, поред осталог и „Златну значку“ за коју су је предложили локални митровачки YУГО-идиоти. То признање сматра се изузетно важним међу уметницима различитих области културе, а додељује га Културно просветна заједница Србије.
Иако је сама често говорила да се осећа као Митровчанка, с обзиром на то да је врло лепо прихваћена од стране локалне заједнице, ипак јој је била дража музика која промовише идеологију за коју смо мислили да је поражена пре осамдесет година. Наравно, они којима сметају српске музичке звезде попут Баје Малог Книнџе, који ламентују над Сремом говорећи да је само и једино тамбура заштитни знак ове локалне средине, на овај испад сестре Цецилије по правилу ћуте тек кроз зубе признајући да је музика ипак ствар личног укуса.
Личног укуса и слободе, додајемо, али уз слободу иде и одговорност. Посебно када се носи црквена одора која би требало да симболизује мир, толеранцију и уздржаност, пише Митровица.инфо.
Извор: Нова.рс
