- Иако сам по струци мастер инжењер архитектуре, имао сам жељу да се бавим наставом. Разлоге за то проналазим пре свега у сећању на моју мајку, која је била просветни радник, и која ми је усадила љубав и поштовање према овом племенитом послу. Као сарадник у настави опробао сам се већ на факултету, а након завршетка студија, држао сам гостујућа предавања и радионице са студентима. Током ових 5 година, као разредни старешина, извео сам генерацију дивних младих људи од којих је већина већ уписала жељене факултете у Новом Саду и Београду - каже Марко Гавриловић за Шабачке новости.
Он је као професор у овој школи пружио несебичну подршку и помоћ ученицима током њиховог школовања, а у раду посебно истиче ваннаставне активности.
- Трудио сам се да са ученицима остварим однос узајамног поверења, верујући да је то апсолутна основа сваког истинског учења и развоја. Осим тога, учествовао сам и у пројектима Школе. Са колегом Михаилом Симовићем израдио сам филм поводом 30 година од њеног оснивања. Са колегом Владимиром Товићем сарађивао сам на изради макете Јевремог конака. Са тимом ученика радио сам на пројекту изградње амфитеатра у школском дворишту. Паралелно сам се усавршавао учествујући на научним конференцијама у Србији и САД и објављујући радове у стручним часописима - објашњава Гавриловић.
У допису се као разлог за прекид сарадње наводи смањен фонд часова, ова школа наиме, ове године уписала је мањи број ученика и одељења него што је то био случај током претходних година.
- То је само делимично тачно, јер је и поред тога директорка имала могућност да ме задржи, што би, верујем, било у најбољем интересу Школе. Конкретно, ове године отворен је нови смер – Техничар дизајна ентеријера. Предмети тог смера (Техничко цртање, Нацртна геометрија, Обликовање ентеријера, Пројектовање, Конструкције и други) управо су из домена моје струке. Као дипломац Архитектонског факултета Универзитета у Љубљани, на смеру Ентеријер, и као неко ко има вишегодишње искуство у пракси, поседујем најрелевантније квалификације за овај програм. Одлука да се из Школе отпусти једини наставник са овим профилом директно доводи у питање озбиљност и кредибилитет новог смера, а тиме и интерес будућих ученика, којима би моје знање и вештине биле од изузетне вредности - тврди Марко Гавриловић за наш портал.
Гавриловић: „Верујем да је разлог отказа моја подршка студентима“
И у овој средњој школи, као и у осталим широм Србије, последња школска година је била изузетно турбулентна. Матуранти Школе примењених уметности такође су неколико месеци били у блокади и учествовали на студентским протестима, а Марко Гавриловић се са још неколико професора истакао као њихова највећа подршка. Осим што је са студентима и средњошколцима пешачио, он је преузео улогу и редара током изложби и боравка средњошколаца у тој школи, како би сви били безбедни.
- Верујем, стога, да је стварни разлог за отказ подршка коју сам пружао ученицима током претходне школске године. Када су они у децембру одлучили да блокирају наставу, показујући солидарност са својим вршњацима у другим градовима и будућим колегама на факултетима, колектив је био подељен. Неки су стали уз своје ученике, док су други били вођени искључиво жељом да очувају своје позиције. У тренутку када су ученици показали храброст, достојанство и солидарност, упркос притисцима, било је природно да будем уз њих. Сматрам да је то била не само моја морална обавеза, већ да то представља основну дужност сваког наставника. Настава није само преношење знања – она подразумева и стварање сигурног и подржавајућег окружења, поштовање ученика, заштиту њихових интереса и моралну доследност. Наставник је дужан да буде узор и заштитник, а не пасивни посматрач или, још горе, саучесник у неправди - истиче, сада већ бивши професор Школе примењених уметности у Шапцу.
Ипак, Гавриловић наводи да га ова одлука руководства школе није поколебала и да ће му дати само још већу мотивацију у даљем раду.
- Ученицима сам увек говорио да знање и вештине доносе независност. Та поука важи и за мене. Одлука управе ме није поколебала – напротив, учврстила ме је у уверењу да сам био на правој страни, уз своје ученике. И то је једина страна на којој наставник икада треба да стоји. Моја мајка је цео свој живот радила као наставник. Била је један од оних педагога које ученици памте као благе и предане свом послу. Мене је својим поступцима научила да никада не пристајем на неправду. Верујем да је нисам разочарао. Њој посвећујем ових пет лепих година проведених у Школи примењених уметности - закључује Марко Гавриловић, мастер инжењер архитектуре, у разговору за нас портал.
Школа примењених уметности: „Уписано одељење мање, дошло је до смањења фонда часова“
- Колега Марко Гавриловић у Школи примењених уметности ради на основу уговора на одређено време, који истиче 31. августа. Када је у претходном периоду био конкурс за радно место за које је наведена стручна спрема била – дипл. архитекта, конкурисала је Маркова супруга, такође дипл. архитекта, која данас, на основу тог конкурса, у нашој школи ради на неодређено време. С обзиром да је у шк. 2025/26. години уписано одељење мање, дошло је до смањења фонда часова, проглашења технолошких вишкова запослених који раде на неодређено време, прерасподеле часова, што је, последично, довело до тога да Марко, као наставник запослен на одређено време, остане без ангажовања (нема часова на које би у овој школској години, као архитекта, био распоређен) - наводи се у одговору Школе примењених уметности.
Такође из Уметничке школе објашњавају да нови смер који је од ове године по први пут присутан у школи, нема предмете које би архитекта предавао.
- Што се тиче новог образовног профила Техничар дизајна ентеријера и индустријских производа, на који смо ове године уписали ученике у први разред, обавештавам Вас да, на основу наставног плана и програма, у првом разреду нема стручних предмета које би архитекта предавао. Стручни предмети које наводите у мејлу, биће у настави тек од наредне школске 2026/27. године. Надам се да разумете да се овакве процедуре у школама дешавају на крају сваке школске године, да овај случај није једини, нити другачији и не би га требало стављати у погрешан контекст, уз нетачна тумачења - закључују из Школе примењених уметности.
Школа примењених уметности постоји у Шапцу од 1993. године, прво као Школа за уметничке занате, да би 2012. године променила свој назив. Ученици Уметничке школе сваке године су освајали најзначајније републичке и светске награде, што је доказ о квалитету кадрова и наставе у овој установи.
Извор: Нова.рс
