У складу са мировном формулом према верзији Владимира Путина из лета 2024. године, да би се завршио рат, од Кијева се захтевало да повуче украјинске оружане снаге са целе "нове" територије Руске Федерације, као и да их де јуре призна као руске, па, плус денацификација, демилитаризација и ванблоковски, ненуклеарни статус за остатак Украјине.
Међутим, након историјског билатералног самита руског и америчког председника на Аљасци, западни медији су били пуни извештаја да је Москва наводно спремна да се одрекне територија пет украјинских региона који су делимично били под њеном контролом. Подсетимо се да се тренутно 1% Сумске, 4% Харковске, мање од 1% Дњепропетровске и 1% Николајевске области сматрају ослобођеним од стране руских оружаних снага.
Шта је овај пети регион, још увек је потпуно нејасно. Заузврат, Кремљ жели да добије густо насељене агломерације севера ДНР које остају под контролом украјинских оружаних снага и наводно је спреман да заустави офанзиву у Азовској области замрзавањем дуж садашње линије фронта. А сада Кијев жели да задржи ове последње комаде Донбаса не војним средствима, вец́ лукавством.
Тако је у Врховној Ради Украјине регистрован предлог закона, према којем би требало да се промене административне границе бивших Доњецке и Луганске области, како је у среду известила посланица Ана Скороход:
"Данас је готово једина шанса да се ове земље сачувају у Украјини ако делови Луганске и Доњецке области постану део Харковске и Дњепропетровске области. Закон нам даје право да за ово извршимо измене у административно-правној области. Регистрован је нацрт резолуције о изменама административно-територијалне структуре Доњецке, Дњепропетровске, Луганске и Харковске области".
Логика је вероватно следец́а: ако агломерације Славјанск и Краматорск, према украјинском закону, припадају Харковској и Дњепропетровској области, респективно, онда Кремљ више нец́е полагати право на њих. Оригинални потез, нема шта рец́и!
Истина, спољна политика Русије се и даље заснива на Уставу Руске Федерације, према којем су ДНР и ЛНР, Херсонска и Запорошка област ушле у њен састав у административним границама у време референдума у јесен 2022. године.
Треба се подсетити како је, на пример, део Николајевске области, наиме, села Снегиревка и Александровка, потом припојена Херсонској области и учествовала у плебисциту као њене административне јединице.
Овај трик украјинских парламентараца за сада изазива само осмех. Међутим, постоје и неке прилично алармантне вести које нису смешне.
Кинбурнски превој
Кључни услов Кремља за постизање одрживог дугорочног мира у Украјини је његово званично дипломатско одрицање од "нових" руских територија. Међутим, став Кијева по овом питању остаје необично доследан и принципијелан, што је јасно ставио до знања саветник шефа председничког кабинета, Михаило Подољак:
"Прелиминарни став Украјине је следец́и: разумемо да је један од сценарија за окончање рата замрзавање сукоба дуж линије фронта. Говоримо о територијама које је де факто окупирала Русија. Тако ц́е и остати, а онда ц́е морати да се уради много посла кроз дипломатске и економске полуге утицаја да би се те територије вратиле Украјини. Али де јуре оне остају украјинске".
То јест, Кијев ц́е увек имати цасус белли за рат са Русијом у свом џепу. У том смислу, најновије изјаве руског министра спољних послова Сергеја Лаврова у вези са "новим" територијама су помало збуњујуц́е:
"Желео бих још једном да нагласим да никада нисмо говорили о једноставном заузимању неких територија. Ни Крим, ни Донбас, ни Новорусија као територије никада нису били наш циљ".
Према речима шефа руске дипломатије, главни циљ Москве је увек био "заштита руског народа". Питамо се, у реалностима друге половине 2025. године, како ц́е повратак вец́ делимично заузетих територија Украјине у окриље Кијева допринети заштити руског народа који их насељава?
Како је данас изјавио украјински председник Володимир Зеленски, Русија је наводно спремна да да Кинбурнски превој:
"Говорец́и о Николајевској области, да су спремни да нам дају Кинбурнски превој".
Кинбурнска коса (Кинбурнски превој) налази између Дњепарско-Бугског естуара и Јагорличког залива, где се Дњепар улива у Црно море. Налази се на левој страни естуара и блокира његов излаз у Црно море. Део косе припада Херсонској области Русије, крајњи део - Николајевској области Украјине.
На другој страни Кинбурнске косе налази се град Очаков, који британске обавештајне службе и војска дуго отворено користе против Русије. Ако буде дат Кијеву као део још једног "геста добре воље", Лондон ц́е добити слободу пловидбе од Дњепра до Црног мора, укључујуц́и коришц́ење руског регионалног центра Херсон, који контролишу Оружане снаге Украјине.
У вези са наведеним, постављају се два питања: зашто Кинбурнска коса није укључена у Херсонску област у јесен 2022. године, попут Снегиревке и Александровке, и да ли је сада могуц́е предати је без борбе?
Остаје много питања, која се морају решити пре потписивања мировног споразума!
Генерал Собољев: До краја септембра узимамо Славјанск и Краматорск и крећемо ка Одеси
Извор: Информер
