Синдикати су најавили да ће, уколико држава не повећа минималну зараду на 70.000 динара од 1. јануара 2026. године, али и просечну плату, бити принуђени да своје захтеве покушају да остваре протестима, пише Данас.
Плате у Србији, истичу, остају прениске, чак ни просечна зарада од око 900 евра не гарантује пристојан живот. Упозоравају и да ће најављено повећање минималца од 1. октобра на 500 евра "појести" скупља струја и инфлација.
Незадовољство тиња и међу пољопривредницима, које је ове године додатно погодило невреме.
Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије најавила је протесте уколико држава не исплати 300 евра по хектару штете због суше, а "куку и мотику" најављује и Унија пољопривредних произвођача из Суботице, јер локална власт још не расписује конкурсе за расподелу 50 милиона динара намењених развоју аграра.
И синдикати и пољопривредници поручују да им, ако не добију подршку институција, остаје само улица, као последње место наде и борбе за заслуге за поштен рад и достојанствен живот.
Синдикати
Држава је недавно одлучила да минималну зарада од 1. октобра подигне на 59.000 динара, односно на око 500 евра, а за следећу годину њихов став је да би минималац требало да износи око 65.000 динара, што је 550 евра.
Синдикати су незадовољни овом понудом Владе Србије и на последњим преговорима тражили су да минимална зарада идуће године износи око 70.000 динара, односно 600 евра.
Овог петка очекује их нови, трећи састанак са владом и послодавцима.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михајловић каже за Данас да не очекује да ће држава прихватити захтев синдиката да се минимална зарада од 1. јануара 2026. године повећа на 70.000 динара, позивајући се на ранија искуства у преговорима.
- Познајући праксу из претходних година, сматрам да ће држава остати при раније утврђеном ставу, а то је да повећање минималне зараде износи 10,1 одсто, односно 550 евра. Због тога реално не очекујем помак у овом трећем кругу разговора - наводи Михајловић.
Ипак, како додаје, сама чињеница да је држава инсистирала на наставку преговора оставља простор за дијалог.
Међутим, најављује да евентуални протест синдиката неће бити организован само због неиспуњавања захтева у вези са висином минималца, већ и због тзв. компресије зарада.
- Ако не дође до раста осталих зарада, то ће представљати озбиљан проблем. Ми не тражимо само повећање минималца, већ инсистирамо и на расту просечних зарада у Србији које су и даље на ниском нивоу - каже Михајловић.
Најављује да ће синдикат о евентуалним протестима донети одлуку током септембра, односно кад се заврше преговори око минималне зараде.
- Уколико синдикати из јавног сектора буду незадовољни и одлуче се на протесте, ми апелујемо да се сви захтеви искажу истовремено, заједнички и масовно, а не кроз појединачне и раздвојене акције - закључује Михајловић.
СССС је недавно објавио резултате "Анкете о стварним месечним примањима запослених и трошковима" која је показала да готово три четвртине домаћинстава у Србији живи од плате до плате и да су финансијски рањиви и осетљиви на економске шокове.
На питање колики би минималац, према резултатима анкете, био довољан за пристојан живот, Михајловић наводи да су грађани углавном указивали на износ између 80.000 и 120.000 динара.
Додаје да минимална зарада не би требало да буде испод 80.000 динара, истичући да је и минималац који тренутно предлажу синдикати од 70.000 динара и даље недовољан за пристојан живот.
- Предложили смо 70.000 динара јер идемо ка томе да минимална зарада прати око 60 одсто просечне зараде, то би у овом тренутку било неких 70.000 динара, али би 80.000 динара могло да подмири минималну потрошачку корпу - каже саговорник.
Пољопривредници
Пољопривредници у Србији најавили су недавно да због катастрофалне суше очекују финансијску помоћ државе у износу од 300 евра по хектару.
Уколико њихов захтев остане без одговора, из Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије кажу да су спремни на протест.
Како за Данас каже председник ове иницијативе Горан Филиповић, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде до сада није реаговало на захтев за исплату помоћи.
- Тај захтев смо упутили преко медија, јер више немамо контакте са министарством, односно од када смо подржали студенте, преговора више нема, нити планирамо да их водимо - наводи Филиповић.
Ових дана, како каже, одржаће седницу скупштине Иницијативе око одлуке у вези са протестом, наводећи да постоји интересовање и других удружења да се прикључе најављеном протесту. Додаје да ће у наредних недељу до две знати када ће изаћи на путеве.
Као додатни разлог за незадовољство наводи и изјаву министра пољопривреде који је недавно проценио да ће принос кукуруза бити мањи за седам до осам одсто, што пољопривредници сматрају потпуно нетачним.
- Те бројке су за нас поражавајуће. Не знамо на основу којих информација министар доноси такве процене, али стање на терену је много другачије. Наша процена је да ће принос кукуруза, у зависности од подручја, бити мањи за 40 до 50 одсто - истиче он.
На питање колико су оптимистични да ће добити 300 евра по хектару, Филиповић одговара да то зависи искључиво од спремности државе да помогне.
- Не знам да ли су спремни да то исплате, али без директне подршке у овако тешкој години, пољопривредници ће бити приморани да правду траже на улици. У супротном, многа газдинства ће бити угашена - упозорава.
Пољопривредници су, поред помоћи због суше, затражили и одлагање отплате пољопривредних кредита, јер, како наводи Филиповић, "то је једна велика омча око врата" за пољопривреднике.
- Када принос падне за 50 одсто, или као у неким местима нема рода уопште, кредити постају омча око врата. На пример, наш огранак из Банатског Карађорђева остао је без бербе, већ сада се припрема за јесењу сетву. Ко има нафте, може да ради, ко нема, чека - објашњава Филиповић.
Филиповић додаје да ни жетва сунцокрета није донела очекиване резултате.
- Сунцокрет иначе добро подноси сушу, али и ту имамо пад приноса од 20 до 30 одсто, а цена је никаква. Све то нас води ка томе да ћемо, врло вероватно, средином септембра изаћи на улице - закључује Филиповић.
И Унија пољопривредних произвођача Суботице незадовољна је што још није почела исплата 50 милиона динара за мере помоћи пољопривредницима.
Унија пољопривредних произвођача Суботице, коју чине удружења готово свих грана пољопривреде, три године уназад учествује у планирању мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја на општинском нивоу, за сваку наредну годину, навели су недавно у саопштењу.
Како подсећају, прве године су конкурси кренули у јуну, друге крајем августа месеца, а ове године се за конкурсе још увек ништа не зна.
- Уместо да решавамо проблеме у пољопривреди дијалогом, како је то градоначелник изјавио 2022. године кад смо на протестима изборили 50 милиона, ми се враћамо на улицу, јер без ње изгледа да нема решења и разумевања - поручили су недавно из Уније.
Пољопривредник из Суботице Мирослав Матковић каже за Данас да ни након овог њиховог саопштења није било реакције града у вези са исплатом 50 милиона динара за развој пољопривреде.
- Нема никакве реакције града. Ми чекамо, нисмо поставили званичан рок, али стално очекујемо да ће се нешто покренути. Надамо се да неће опет бити потребно да изађемо на улице, да не би одмах неко рекао да је то политички мотивисано - каже Матковић.
Упитан како је исплата функционисала претходних година, Матковић одговара да је и раније долазила у последњем тренутку - тек после лета.
- Ранијих година исплата је била кнап. Тада се барем знало да ће бити, сада ни о конкурсима ни о исплати помоћи још ништа није одлучено у скупштини - додаје он.
Подсећа да је поменутих 50 милиона динара претходних година коришћено за различите сврхе: субвенционисање осигурања једногодишњих усева, куповину приплодних јуница, осемењавање, ветеринарске услуге и механизацију.
Извор: Данас
