Каже и да не би "изразио неко претерано дивљење Тужилаштву за организовани криминал и специјалном тужиоцу Младену Ненадићу, управо поучен искуством из неког ранијег периода, како је то тужилаштво функционисало и имајући у виду његове домете или пуне фиоке које се чувају и не празне уопште у значајним предметима који имају везе са политичким врхом, односно са срцем овог система, мислим на људе око председника Републике".

Истиче и да је јавност последњих дана слуђена, јер се из режимских медија шири наратив да је реч о државном удару, "о неком одметнутом тужилаштву, о неком тужиоцу који ради против државе, против српског народа, а по налозима и за рачун неких страних центара моћи, па и сам председник Републике најављује кривичне пријаве и поступке у којима ће се наводно утврдити ко је то издао налог Младену Ненадићу за хапшење бивших министара Горана Весића, Томислава Момировића и осталих".

Указује и да проток времена, поготову у овако озбиљним предметима, релативизује сам предистражни поступак, касније кривични поступак и обесмишљава доказе.

"Ја ћу подсетити на разне мафије које су падале у Србији помпезно, управо под капом тог Тужилаштва за организовани криминал. Сетите се, највеће могуће мафије у којој су падали адвокати, судије и тужиоци, стечајни управници, мислим на стечајну мафију, дакле стечајна мафија, сви ослобођени, па она фамозна ђубретарска мафија, сви ослобођени, па велики предмети попут Луке Београд, попут Мирослава Мишковића, дакле сви ослобођени, па имали смо ситуације да су хапшени министри попут Оливера Дулића, па Саше Драгина за наводне малверзације у Азотари са вештачким ђубривом, сви су ослобођени. Дакле, у том смислу, давати бланко подршку Младену Ненадићу или изразити му неко дивљење због тога што ради свој посао или би требало да ради свој посао, мислим да заиста томе и таквим закључцима нема места у овој ситуацији", оцењује.

Додаје и да разговара са људима из ТОК који у њему раде деценијама, са онима који раде у СБПОК, "и ти људи ме уверавају заиста да у том тужилаштву и у СБПОК постоје фиоке пуне предмета, да постоји 10, 15, 20 предмета који су изузетно важни, изузетно критични за ову власт, да ударају у само срце система и да постоји нека врста мораторијума да се по тим предметима не поступа, што од стране тужиоца Ненадића, што од стране СБПОК и Управе криминалистичке полиције, на чијем челу је Нинослав Цмолић, муж доскорашње министарке Ирене Вујовић, неко ко је уско везан и за браћу Вучић, и за бизнисе браће Вучић, и има тај породични портфолио послова који објашњава природу рада данас Управе криминалистичке полиције и самог СБПОК".

"Дакле, ако имамо та сазнања, а она долазе од кредибилних људи, ја заиста не могу да се сложим са делом јавности и делом стручне јавности који ово представљају као неки спектакл. Ово јесте спектакл, али један од оних спектакала који организује председник државе, бацајући нам прашину у очи. И ми ћемо сад месец дана да изгубимо на томе да ли је тужилац Ненадић на страни народа или на страни власти, да ли ради у име и за рачун наводно неких страних центара моћи, и, дакле, изгубићемо суштину, а онда ће се показати да је ово игроказ", наводи Нинић.

Он искључује сваку сумњу да је овде реч о некој озбиљној акцији.

Које кривично дело се на терет ставља ухапшенима?

"Ова група лица која се везује за привредна друштва која су учествовала у надстрешници, дакле, увек може да падне и да буде процесуирана на неким пореским, кривичним делима или прању новца, и тај део заиста не искључујем да ће добити неке ефективне резултате. А што се тиче високих државних функционера, попут помоћника министра, попут два министра, мислим на Весића и Момировића, искључујем могућност да буду кривично одговорни. Јер, видите, први пут се дешава да тужилаштво у свом саопштењу не излази ни са квалификацијом кривичног дела. Дакле, ми не знамо у кривичној пријави коју је полиција поднела против Момировића и Весића, које кривично дело се њима ставља на терет, нити знамо које кривично дело егзистира из наредбе о спровођењу истраге. Што значи да постоји простор да се манипулише са самом квалификацијом дела", каже.

Додаје да, ако су неке особе потписале одређене анексе и преузели одређене обавезе у висини од 115 милиона долара и на тај начин противравно прибавили имовинску корист кинеској компанији, за шта су осумњичени ухапшени, "онда је ли тако за очекивати да је неко украо 115 милиона долара и ставио у свој џеп или је омогућио трећој страни да стави у свој џеп, и ми не знамо, овде нити су саслушани Кинези, нити знамо каква је садржина исказа Весића и Момировића".

"Они сигурно нису могли мимо политике владе, мимо политике председника Републике и одлука и аката владе да ставе свој потпис на било који документ. Ја ћу указати на она документа која су доступна јавности, а то је комуникација између кинеске компаније, главног извођача у овом послу и владе Републике Србије и ресорног министарства. Оно што је јавно познато и што је јавно обелодањено, јесте да су кинеске компаније захтевале закључење анекса као последицу договора на састанку са председником Републике. Дакле, Кинези пишу ресорном министарству инфраструктуре и Инфраструктури железница Србије и кажу да је на састанку са председником Републике договорено да радови не трају до краја 2025. године, већ да се убрзано заврше до краја 2024. године, али је за то потребно обезбедити неких 112 милиона долара. Након тога се склапају ови анекси. Дакле, поред оне цифре од 1,2 милијарде долара коју је преузела држава да исплати кинеском извођачу радова, а из кредитних средстава, појављују се ови накнадни радови од 112 милиона долара", подсећа.

Истиче да, ако би Момировић и Весић испричали истину, и ако би се заиста бранили онако како је за очекивати, "онда би они оштрицу и смерницу пребацили на председника државе, на његов кабинет, на Ивицу Којића, на ту извесну Наташу Вукшић која је координирала та плаћања, јер су ту плаћања била 52 милиона долара на месечном нивоу".

"Да ли ви мислите да неки чиновници и људи који стављају потписе на одређене документе, попут министара помоћника или ових директора јавних предузећа, заиста одлучују о томе када и у којем мери и у ком обиму платити и исплатити извођаче радова на пројекту који вреди више од милијарду долара, а где су месечна плаћања 52 милиона долара", пита Нинић.

Све се одвија на Андрићевом венцу

Закључује да се све одвија на Андрићевом венцу, "цео конструкт приче, и ови вишкови радова, и накнадни радови, и анекси, само то неки људи конвалидирају својим потписима, и они су данас на тапету и на стубу срама".

"Ја немам жељу да браним Весића и Момировића, ја само желим да кажем да су они жртвовани од стране Александра Вучића, уз асистенцију Младена Ненадића, и сад је само питање да ли ће они пустити низ воду Вучића или неће. Да ли ће њихова одбрана бити налик оној коју је изнела Јелена Тансковић у Новом Саду, када је речено да не може да се меша као директор Инфраструктуре Железнице Србије у свој посао, већ ће то радити Горан Весић, а сад је на Весићу и Момировићу да одлуче да ли ће робијати у име и за рачун Александра Вучића или не. Ја не видим да је у овом поступку саслушан Александар Вучић, не видим да је тужилац то тражио, а и не знам како би изгледало то саслушање када председник државе прети тужиоцу за организовани криминал и позива га како је могуће да ухапси три човека, а да не ухапси четвртог човека који је потписао исти документ", наводи Нинић.

Такође, указује да у овом поступку Томислава Момировића брани адвокат Палибрк, који пред судом заступа СНС.

"Дакле, много је овде случајности", оцењује.

Каже да ће 1. новембра бити годину дана од пада надстрешнице, а ми још немамо резултате истражног поступка, нити кривце или прелиминарне кривце.

Оцењује и да се на релацији Вучић-Ненадић одвија нешто закулисно, подсетивши на хајку која се води против Ненадића у режимским медијима.

ТОК држи у шаци Вучића

"А чињеница је да је тужилаштво за организовани криминал жила куцавица. Дакле, то тужилаштво, фиоке тог тужилаштва, ормари тог тужилаштва држе у шаци Александра Вучића. И то тужилаштво може да му буде већа опозиција од опозиције, када би радило свој посао", сматра.

Указује и да "све док то тужилаштво не буде показало зубе и не буде показало неку снагу и виталност и пружило отпор оваквом ниподаштавању и оваквим прозивкама, ја мислим да не може да стекне и одржи поверење јавности у свој непристрасан и озбиљан рад".

Сматра да је веома важна и комуникација са јавношћу, јер све што се одвија закулисно, иза затворених врата, подложно је различитим коментарима и формирању различитих утисака.

"Наратив овој акцији креира председник и медији под његовом контролом, његови аналитичари и људи који као папагаји понављају да се тужилаштво одметнуло, да неке стране силе из ЕУ или других страних обавештајних служби вуку конце у тужилаштву и да ово представља државни удар. Ако тужилаштво као институција томе не пружи отпор и не објасни једноставно шта се у овом поступку дешава, то значи да те намере нису искрене", оцењује.

Такође, исиче да следећи корак треба да буде још дубља, темељнија истрага.

"Ја не верујем да ће тужилаштво имати смелости да позове Вучића као сведока и не верујем да ће сви у овом поступку бити обухваћени тужилашким радњама. Мислим на кабинет председника Републике, а у свакој преписци фигурирају имена која седе у кабинету председника Републике, која нико до сада није позвао и није саслушао. Такође, овај предмет има потенцијал и за тзв. финансијску истрагу имовине осумњичених, и ако се не буде ишло овде у дубљу финансијску истрагу имовине осумњичених, мислим на Момировића, Весића и свих других и са њима повезаних лица, мислим на чланове породице, онда не постоје стварне и озбиљне намере да се у овај предмет загази дубље. То значи да би финансијска истрага требало да подразумева све новчане трансакције, све приходе и расходе, имовину стицану у последњих 13 година власти, а то је већ моменат који је опасан за сваког оног који је био део власти и то је тренутак због кога се плаше сви. Па видите само и Зорану Михајловић, која нити је осумњичена, нити је приведена, нити је саслушана, а већ превентивно делује у тим гласилима под контролом режима и прави неку врсту отклона од тужилаштва и каже да ти зли тужиоци и та дубока држава све ово раде да би срушили, ухапсили председника Републике", наводи Нинић.

Сматра да је циљ председника и њему лојалних људи да слуде људе.

Све је маркетинг

"Дакле, све је маркетинг, све је ПР, само је ствар да ми правовремено, као конзументи тог садржаја, то препознамо", оцењује.

Такође, поручује да сваки јавни тужилац који води овај поступак мора да зна да је изабран у Скупштини, да ужива имунитет и да не треба ником да полаже рачуне, ни председнику, нити било којој политичкој странци, "ни оној опцији која је била пре, ни опцији која ће доћи после ове власти".

"Дакле, он је самосталан у свом раду док је суд независтан и не би смели било какве конференције за штампу, спинови и било какве маркетиншке активности власти да утичу на рад тужилаштва у том смислу. Тужилац испред себе има списе предмета, има неки корпус радњи које се стављају на терет одређеним лицима, за које су оправдане или основано сумњива та лица и има процесне алате, мислим на процесне законе. Такође, тужилац има на располагању и одређени сет механизама које може да покрене, у смислу међународне правне помоћи за прикупљање информација. Има ове институције као што су Пореска управа, Управа за спречавање прања новца, Безбедносно-информативна агенција и Управа за криминалистичку полицију", поручује Нинић.

Међутим, додаје да у свим тим институцијама седе политички подобне особе.

"И ви сад можете као тужилац десетине пута да пишете захтеве за ургенције, ви зависите од квалитета материјала и информација које ћете добити од оних институција које су под снажном контролом доминантне политичке странке у Србији, а то је СНС. И када ударите на тужиоца Младена Ненадића тако што плакатирате Београд и друге градове његовим плакатима, тако што га најстрашније извређате и испрозивате и искриминализујете са места председника Републике и те лојалистичке мреже која је верна председнику Републике, шта ви радите? Ви онда подривате поверење прво у рад тужилаштва као институције, подривате поверење у Младена Ненадића и доводите Младена Ненадића у ситуацију да њему више неће веровати ни запослени у тужилаштву, да неће имати поштовање најближих сарадника у тужилаштву и да му институције које треба да га обслужују у прикупљању информација неће правовремено и тачно достављати информације зато што ће тај Нинослав Цмолић у УКП-у или Владимир Орлић у БИА или овај Радовановић из Управе за спречавање прања новца рећи 'па чекај, тужилац Ненадић је непријатељ нашег председника, он је непријатељ наше странке, он ради против државе, он полаже рачуне странцима, он ради за неке стране обавештајне службе, па не желим да му доставим правовремено и тачну информацију и држаћу у фиоци његов захтев колико год могу", истиче.

Указује да је то "наша несрећа, то је несрећа тужилаштва, што тужилаштво без обзира на алате и без обзира на законе у овом тренутку нема на кога да се ослони, тужилаштво нема тужилачку полицију, већ се ослања на Цмолића који извештаје полаже на неком другом месту".

Каже и да стиче утисак да што је већа цифра штете, односно имовинске користи у разним аферама, "то смо ближи правоснажним ослобађајућим судским пресудама и то је оно што је поражавајуће".

"Ми немамо предмете високе корупције, ми немамо пресуде, ми немамо ниједног Санадера осуђеног за високу корупцију и то је пораз овог друштва, и ми сад треба бланко да верујемо да је ова акција искрена и да ће она нешто револуционарно да направи. Ја не могу и не могу да дам подршку Младену Ненадићу, могу да поздравим ово што он ради, али изражавам сумњу у његове намере и у искреност људи који реализују овај предмет", истакао је.

У петак је ухапшено 13 особа, док се за још једном трага, због сумње да су у вези са реконструкцијом пруге Нови Сад-Суботица, у оквиру које је реновирана и зграда Железничке станице у главном граду Војводине, оштетили државни буџет за 115 милиона долара. Свима њима је данас одређен притвор до 30 дана.

Извор: Н1