- Колико сам чуо они би да ураде стубове на средини распона, што је радикалан рез и захтева бушење шипова и друге радове. Ако је мало фалило арматуре они су могли да ураде облоге, али очигледно то није било довољно. То је велики проблем. Оно што мени смета је што они дозвољавају да 550 људи борави у згради која је директно изнад тога. Зграда практично стоји на та два стуба и ако они откажу, зграда ће пасти. Дали су и једну контрадикторну изјаву да безбедност није угрожена, али да морају да санирају. Објекат или задовољава законске прописане стандарде или не. Ако не, зашто? Јер ово је радикалан захват - изјавио је Дрљо за Нову економију.
Дрљо је претходно на друштвеним мрежама објавио своје фотографије радова на Прокопу, на којима се види како радници "замазују" пукотине, односно попуњавају их малтером или лепком, тако да их путници споља неће примећивати, али ће проблем и даље постојати, иако ће бити „сакривен“ од пролазника.
Градиће се нови стубови у срединама распона
Челници из струке, а и државни званичници и водећи људи Инфраструктуре железнице Србије, која је надлежна за ову станицу, с друге стране, ћуте о преправкама које се изводе на пројекту који је од "националног значаја“.
Ипак, из докумената објављених на порталу јавних набавки, одређена сазнања о величини проблема, а и намере надлежних како да га реше, ипак се могу назрети.
"На перонским гредама станице Прокоп на срединама распона уочено је да је дошло до појаве прслина у доњој зони. На основу испитивања које урадио институт ”ИМС” (Институт за испитивање материјала) из Београда, закључено је да је арматура у тим гредама мања од претходним пројектом достављене. После тога, урађене су накнадне рачунске анализе и закључено је да је у циљу обезбеђења трајности, неопходно урадити ојачање изведених перонских греда. Да би се смањили статички утицаји у њима предложено је да се испод греда у срединама распона изведу нови стубови“, наводи се у техничкој документацији за тендер.
Тендер који се односи на ојачање перонских греда биће отворен до 14. августа, а додатно, Инфраструктура је још у априлу добила одобрење и за радове на санацији два стуба, који се налазе у оквиру подземног дела Прокопа, како је раније објавио Форбес Србија.
Утискивање мега шипова
Тендерска документација прецизира који су стубови тачно напрсли, као и то да су усвојени такозвани ”МЕГА” шипови Ø 219 милиметара, чије су дужине око 10 метара, „с тим што минималне дужине шипова не би требало да буду мање од четири метра, како се оптерећење са шипова не би преносило на постојеће колекторе“.
У наредном делу даје се кратак опис извођења радова. На почетку потребно је извршити демонтажу камене подне облоге димензија у основи један пута пет метара. Затим се испод врши разбијање бетона дебљине 15-20 центиметара. После тога, врши се ручни ископ темељних јама за стопе темеља изнад шипова. Димензије јама су 4,4 пута 0,6 пута 1,8 метара. Када су завршени ови радови монтира се кула са хидрауличком пресом за утискивање мега шипова.
"Као баласт за утискивање шипова користи се греда која се ојачава. Пошто је она на висини од 4,75 метара, потребно је извести додатну челичну конструкцију од куле до греде. Мега шипови се изводе од елемената челичних цеви који се хидрауличким пресама утискују у тло. Дужине ових елемената су од један до два метра. Усвојени су шипови мањег пречника – 219 милиметара са дебљином зида од 7,1 милиметар. Мањи пречници шипова су усвојени да би они могли да се утискују и у релативно чврстом тлу. Шипови се утискују у тло до постизања силе утискивања од 1.500 килоњутна. Уколико су слојеви тла сувише чврсти, па са шиповима није могуће достићи минималну дубину која је на коти дна постојећих колектора, тада ће се извршити предходно бушење и утискивање цеви мањег пречника. На сваком стубном месту потребно је извести по четири мега шипа. Изнад шипова изводи се армиранобетонска стопа, а изнад ње изводи се челични стуб до бетонске греде“, према опису из тендерске документације.
Радови значајно поскупљују пројекат
Ово су озбиљни радови, а будући да је тендер за њих још увек отворен, поставља се питање како се већ сада одвијају радови на овој станици које је видео Дрљо и ко их изводи.
Према речима Дрља, сви ови радови значајно и поскупљују сам пројекат. А потврђује нам оно што су и други из струке раније упозоравали, да је оптерећење велико и да толико објеката није предвиђено да се нађе на плочи која носи све те зграде. Употребна дозвола у јуну ове године издата је за три објекта Ц1, Ц2, Д1 и паркинг са 257 места, док за објекат Д2 који се помиње у другим документима за сада изгледа нема употребну дозволу.
Како Дрљо наводи статички прорачун очигледно није добро урађен. Он упозорава да статички прорачун овог јавног објекта мора под хитно бити стављен стручној јавности на увид, "ради независне провере“.
На питања везана за овај случај, ни ЦИП ни Инфраструктура железнице Србије нису доставили одговоре.
Извор: Нова Економија
