Његова порука била је оштра и без простора за двосмисленост. „Дати Путину ту или ону земљу Украјине да би се зауставило ово што се дешава — тога неће бити. То није решење, то је само пауза“, рекао је Зеленски, преноси „РБК-Украјина“.
Он се позвао на ранија искуства: 2008. године и Грузија, затим 2014. година са Кримом и Доњецком. Сваки пут, додао је, привремено затишје се завршило новим кризама.
Али, Зеленски не прича само о прошлости. Његова поента је да је Украјини потребно гарантовано окончање сукоба, а не привремено смиривање. „Потребно је право решење, а не још једна пауза“, нагласио је, инсистирајући да евентуални споразум мора садржати и елемент одговорности Русије.
Другим речима, у Кијеву желе сигурност, а не сценарио у којем би се поновила искуства од пре једне или деценије и по.
У исто време, из Москве стиже сасвим другачији тон. Председник Владимир Путин је поручио да руске трупе, како је рекао, нису ангажоване првенствено ради територија, већ ради заштите права становника на тим просторима.
„Ми се боримо не толико за територије, колико за људска права, за право људи да живе у оквиру своје културе и традиције које су пренете са претходних генерација“, рекао је Путин, наглашавајући посебно право на употребу руског језика.
У суштини, док Зеленски одбацује сваку идеју о уступцима и гледа на то као на пут у нову нестабилност, Путин у први план износи питања идентитета, језика и културних права.
Та два наратива стоје један наспрам другог – наизглед непомирљива, али обојена искуствима из протеклих деценија. Око тога се води кључна дебата: да ли је решење у трајним споразумима или у још једном привременом прекиду, и да ли се све своди на територије или на права људи који на тим територијама живе.
Одговор на та питања још се не назире јасно, а сваки наредни потез само додатно компликује ионако затегнуту слику региона.
Извор: webtribune.rs
