Неколико месеци пре него што је напунио 18 година, Алекси и његовој генерацији трећег разреда средње школе овог пролећа у школу су дошли су војни позивари. Алекса каже, вршили су попис за евиденцију свих будућих војника за обавезно служење војног рока. Овај младић није желео да даје своје податке, али позивари су му кратко одговорили да ће му позив на евиденцију свакако стићи на кућну адресу, пише Дојче веле.
Док је одбројавао последње гимназијске дане, овог пролећа је и Луки позивар стигао, али на кућни праг. Ни Лука није желео да прими позив на евиденцију, спремао је пријемни за упис на електронски факултет, али позивар му је рекао да ће позив на евиденцију у том случају бити преусмерен на школску адресу.
Позивару се једино обрадовао Лукин петнаестогодишњи брат Лазар који је управо завршавао основну школу. Он једва чека да обуче војну униформу.
Последњи пут су позивари у Србији уручивали позиве на евиденцију 2010. године, а од следеће 2011. је званично било прекинуто обавезно служење војске. Све до прошле године када је Народна скупштина великом већином укинула обуставу обавезе служења војног рока. Тада су најављене обновљене и пуне касарне у септембру 2025.
Нико више не помиње служење војске
Средина је септембра, а о "гуштерима" ни реч. Чак ни из Министарства одбране. Последња информација о увођењу војног рока на њиховом сајту стара је годину дана. На питања више пута послата, нису одговорили, а приликом позива из тима за комуницирање за представнике медија добили су новинари Дојче велеа објашњење да су сви заузети организовањем војне параде, а и та организација кажу "иде, иде, па стане".
Ипак, организација параде "Снага јединства" која се одржава 20. септембра, и те како је видљива. Војска се данима налази на улицама престонице, а бројне улице Новог Београда затворене су за пролазнике и за саобраћај већ од 9. септембра, и тако ће бити до 25. септембра.
Касарне су, међутим, празне, а више нико не помиње обавезно служење војске.
Иван Милетић: Новац и страх власти од младих у униформи
Иако је претходна Влада Милоша Вучевића најавила да ће јавност пре септембра бити упозната са моделом служења обавезног војног рока и временом трајања, рекао бих да се одступило од те идеје, каже за ДW Иван Милетић, војно-политички аналитичар. Пуно је непознаница, каже он, почев од тога када ће почети, да ли ће војници примати плату и да ли ће Војска Србије задржати садашњу формацију.
Како ништа од ових информација није комуницирано јавно, из медија се могу чути да је 80% буџета потрошено на набавке средстава из Израела. Из медија се такође сазнаје да неке касарне које су предлагале локалне самоуправе нису реновиране и стављене у функцију, па Милетић сматра да је главна препрека новац.
- Нема новца за стављање касарни у функцију, обнављање интендатских способности Војске Србије, као и логистике за повећан број војника који треба да буду стационирани у касарнама свакодневно - сматра он.
- Поред овога, ту је и страх владајуће странке од младих људи који би обукли униформе и дошли у позицију да поред политичке постану и војна сила у Србији. Ово је врло значајан фактор јер владајућа номенклатура има поруку искључиво старијој популацији и одржава се силом коју спроводе против демонстраната који су углавном млади људи, узраста из којег треба да се попуни регрутни кадар - сматра Милетић и додаје да не види могућности да се у догледно време врати обавезно служење војног рока.
- Политичка криза се заоштрава и она је јасно криза младих људи наспрам садашње власти. Власт је уплашена организацијом и одлучношћу младих и док год се не буде консолидовала владајућа гарнитура, ја не видим да ће се усудити да омогуће младим људима да се обуче у војничким борбеним вештинама. Јавне набавке су оно ка чему ће власт окренути, јер је то лако користити у сврхе маркетинга и доноси профит економским круговима - сматра он и додаје да то што је новац потрошен на средства из Израела створило је и проблем са радном снагом.
Као пример наводи реновирање аеродрома Ваздухопловне академије у Вршцу који је класификован као међународни аеродром, а на коме раде радници из Индије, Узбекистана и Бангладеша, што је у супротности са безбедносним процедурама везаним за аеродром.
- Ови радници не говоре српски и не умеју да читају планове, а често оштећују и инфраструктуру аеродрома. Може се са правом претпоставити да је овакав један проблем везан и за ревитализацију касарни у Србији - каже Иван Милетић.
Извор: DW
